otpad
Društvo

28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

Izvor: 
Zaštita plus Čet, 28/04/2016 - 13:21
U našoj zemlji godišnje na radnom mestu strada oko 40 radnika, a oko 1.000 njih se teško povredi.

Sve veći broj nesreća na radu i profesionalnih oboljenja je u stalnom porastu. Prilikom obeležavanja Dana bezbednosti i zdravlja na radu 28. aprila 2005. godine, Svetska zdravstvena organizacija istakla je potrebu za kulturom preventivne bezbednosti na radu širom sveta.

Prema najnovijim istraživanjima, broj nesreća na radu i profesionalnih oboljenja, koje godišnje odnesu više od dva miliona života, posebno raste zbog brze industrijalizacije u nekim zemljama u razvoju. Istraživanja pokazuju da rizik od profesionalnih oboljenja predstavlja najveću opasnost sa kojom se ljudi suočavaju na svojim radnim mestima.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije svake godine se dogodi oko 268 miliona nesreća na radnom mestu koje nemaju smrtni ishod, a povređeni zaposleni odsustvuju sa posla najmanje tri dana, kao i 160 miliona novih slučajeva profesionalnih oboljenja. Procenjeno je da povrede na radu i profesionalna oboljenja dovode do gubitka od oko 4% BDP kroz nadoknadu štete i odsustvo sa posla.

Najčešća oboljenja u vezi sa radnim mestom su kancerogena oboljenja usled izlaganja otrovnim supstancama, bolesti skeleta i mišića, respiratorna oboljenja, gubitak kose, bolesti krvotoka i zarazne bolesti usled izlaganja patogenima. Globalno, samo azbest prouzrokuje 100.000 smrti godišnje.

U našoj zemlji godišnje na radnom mestu strada oko 40 radnika, a oko 1.000 njih se teško povredi. 

Statistika pokazuje da se najveći broj povreda na radu dešava zbog nepoštovanja bezbednosnih propisa i nekorišćenja zaštitne opreme, a povrede su najčešće na gradilištima. Takođe, najveći broj povreda na radu sa smrtnim ishodom u proteklim  godinama događa se u oblasti građevinarstva i industrije, navodi se u analizi Inspektorata za rad, a uglavnom su stradali muškarci, srednjih godina, u nesrećama koje su se dogodile u prvoj smeni, i to najčešće petkom. Veoma je važno da se u ovoj oblasti pospeši saradnja između poslodavaca i zaposlenih i da se zajedno radi na prevenciji rizika.

Za prva četiri meseca, tekuće godine, u Domu zdravlja Pančevo, bili smo svedoci 5 povreda na radu. U smislu težine povrede na radu sve povrede okarakterisane su kao lake povrede na radu. Sigurnost u radnom okruženju sa naglaskom na zdravlju i zaštiti ljudi, ali i zaštiti životne sredine, uvek su bili visoko pozicionirani prioriteti u našoj Ustanovi. Zaštita na radu podrazumeva niz aktivnosti čiji je cilj otklanjanje opasnosti u tehnološkom procesu i organizacionom sistemu kako bi se rad učinio bezbednim i time stvorili povoljni uslovi za očuvanje ljudskog zdravlja i materijalnih dobara

Shodno tome Dom zdravlja Pančevo je tokom ove godine uspeo da obezbedi materjalna sredstva za kupovinu ličnih zaštitnih sredstava i opreme za radnike službe obezbeđenja, pisarnice i tehničke službe.

Takođe su obezbeđene zaštitne olovne kecelje za lica koja rade u zoni jonizujećeg zračenja i za pacijente za rendgen kabinet stomatološke službe i zaštitna oprema za muške i ženske polne organe, kao i tiroidnu žlezdu.

Uz stručnu primenu svih zaštitinih mera, i pravilno korišćenje lične zaštitne opreme  pacijentima se  smanjuje strah i rizik od izloženosti zračenju i štetnim posledicama na minimum. Na osnovu Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja, takođe je  izvršena  redovna dozimetrijska kontrola rendgen aparata radiološke službe naše ustanove od strane Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. Time je učinjen značajan iskorak u cilju povećanja bezbednih uslova na radu i motivisanosti zaposlenih u procesu ostvarenja zajedničkih ciljeva.

Redovno se zanavlja servisira i baždari oprema, po planu baždarenja i servisiranja za svaku organizacionu jedinicu Doma zdravlja za tekuću godinu. Proveravanjem i utvrđivanjem da li su na opremi za rad primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu, obezbeđuje se maksimalnu zaštitu zaposlenih i pacijenata. Posebna pažnja se poklanja otklanjanju nedostataka na opremi za rad kod električnog dela uređaja, i delu koji se odnosi na upravljanje medicinskim otpadom.

Upravljanje rizikom se obezbeđuje praćenje i koordinacija svih aktivnosti u Domu zdravlja kako bi se smanjila šteta koja bi mogla nastati iz različitih razloga, usled povreda pacijenata, zaposlenih, posetilaca, oštećenja ili gubitka opreme, potrošnog materijala i infrastrukture Podaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da godišnje 2,3 miliona ljudi u svetu pogine na poslu, a to je broj stanovnika jednog Beograda, što je u proseku 6.300 ljudi svakog dana.

Svi ovi podaci su zabrinjavajući i alarmantni tako da:

,,Na ovaj svetski dan, hajde da mobilišemo nacionalne i međunarodne kapacitete, kako bismo obezbedili bezbedno i zdravo radno okruženje za sve, dajući najviši prioritet principu prevencije.’’ Huan Somavia, Generalni direktor Međunarodne organizacije rada. 



Marketing

Najnovije vesti