TALENTOVANA BUDUČNOST PANČEVA: Natalija Mitić

Pesme mlade pančevačke pesnikinje Natalije Mitić publika je prvi put imala priliku da čuje na Večerima poezije koje je organizovala Omladinska redakcija 013info. U razgovoru za 013info, Natalija nam je otkrila kako je počela da piše, šta misli o uzorima i kako doživljava poeziju.

Natalija je rođena u Pančevu i u septembru će krenuti u drugi razred Gimnazije „Uroš Predić“. Iako je izuzetno mlada, Natalija piše već godinama.

Počela sam da pišem poeziju čim sam naučila da pišem solidno, dakle u prvom razredu. Imala sam tu sreću da je u mojoj osnovnoj školi tada postojala literarna sekcija, koju sada nažalost tamo niko ne drži. Kasnije sam krenula na kreativno pisanje koje drži Miloš Ilić u Regionalnom centru za talente "Mihajlo Pupin", govori Natalija.

Svoje pesme objavljivala je u dečijim zbirkama, a tek od skoro počela je da nastupa na večerima poezije.

Njena poezija izuzetno je oštroumna i kritički nastrojena kako prema sebi, tako i prema okolini. Kako to nije često kod autora njenih godina, morali smo da je pitamo ko su joj književni uzori.

Uzore nemam, nikada ih nisam imala, iako postoje ljudi kojima se divim. Jednostavno ne verujem da se životu i svetu može dva puta „prodati isti štos", prema tome ne verujem da ima vajde ugledati se na bilo koga. Svako smišlja svoju „tačku" za sebe, novu, ili izvodi staru na sasvim drugačiji način, ako planira da izazove nekakvu „reakciju publike". Mada smo najsrećniji mi koji težimo tome da se zabavimo publikom, umesto da zabavimo publiku. Ako bih jednog pisca izdvojila po stilu pisanja, bio bi to Borislav Pekić, odgovara Natalija.

Kako poezija ima mnogo definicija, zanimalo nas je kako Natalija doživljava poeziju.

Teško je definisati poeziju, ali ja lično volim da je podelim u dve vrste. Svaka umetnost je put u metafizičko, neki iskorak od realnosti. Ali ja bih rekla da postoji ona poezija koja predstavlja beg u metafizičko i ona koja predstavlja strateško povlačenje, pa je na svakom pesniku da sebe proceni, da li je begunac ili strateg, i planira li u svojoj lopti da se zatvori zauvek ili da se iz nje vrati i donese nešto, objašnjava Natalija.

Pitali smo Nataliju i kako je biti tako mlad pesnik danas u Pančevu.

Teško je biti pesnik bilo gde, ne samo u Pančevu, ali to isto važi i za umetnike svake vrste, pa i za uopšteno sve ljude sklone osećanju i razmišljanju, te „gimnastičare" kojima je pošlo za rukom da sami sebi sede i na grudima i na glavi. Posebna je umetnost razumeti umetnike, pa niko ne može da krivi društvo koje se nije usavršilo u tome, pogotovo zato što ni dotični sebe ne razumeju baš najbolje. Da li bi književni život u Pančevu mogao da se poboljša? Naravno, ali pre toga mora da se uzme u obzir da je književni život u književniku, a ne u Pančevu ili na nekoj drugoj lokaciji. Što je više mogućnosti da se izađe pred narod i dobije povratna informacija, to je, svakako, bolje, jer valja s vremena na vreme udahnuti novi vazduh u spomenutu loptu.

Što se tiče planova za budućnost, Natalija kaže: Budućnost nek razmisli šta će sa mnom, ja o njoj da mislim mnogo neću, jer ne vidim korist toga.

Pored književnosti, Nataliju interesuje i sociologija, psihologija, filozofija i istorija. Ljubav prema ovim disciplinama imala je priliku da spoji prilikom učešća na Multidisciplinarnom naučnom skupu o Isidori Sekulić u Pančevu.

Pitali smo Nataliju i koliko formalno obrazovanje daje prostora i podsticaja za razvoj kreativnosti.

Gledam u mnogo potencijala koji nije prepoznat kao potencijal ni od društva ni od sebe samoga, pa i mnogo, nažalost, fenjera koji se bacaju u vazduh s željom da se zakače za nebo, jer su pogrešno procenjene kao zvezde, a to je opasno jer padnu li, a da ih niko ne uhvati, izazvaće požare. Sve što sam ikad pisala neka se smatra plačem nad nikad stvorenim ostvarenjima stvaralaca koji se nisu usudili da stvaraju i nad fenjerima koji bi bili sjajni i korisni fenjeri, da nisu postali "zvezde u pokušaju". Nadam se da grešim, a čini mi se i plašim se da sam u pravu, zaključuje Natalija.

Nadamo se da će Natalija ostvariti svoj maksimalni potencijal i da će vreme doneti mnoge plodove njenih iskoraka iz realnosti.