Lešnik

Foto: Pixabay
Ekonomija

Lešnici u južnom Banatu: Kakva su iskustva?

Izvor: 
Agroklub Pon, 01/08/2022 - 11:09











Iako je prevashodno ratarski kraj, u opštini Kovačica kojoj pripada i selo Padina može se naći i nekolicina poljoprivrednika koji su rešili da se oprobaju i u voćarstvu. Mladi voćar, Denis Svak jedan od retkih domaćina koji se bave proizvodnjom lešnika na veliko. Zajedno sa svojim ocem Pavlom vodi računa o plantaži velikoj osam ha koja broji oko 5.000 sadnica lešnika.
 
- Nije svih osam hektara naše. Naših je šest, a nepuna dva hektara, odnosno oko petine plantaže pripada našem kooperantu Dušanu Halabrinu sa kojim smo otpočeli saradnju pre par godina. Partnerstvom smo i više nego zadovoljni, a verujemo da nam dobri dani, bar što se lešnika tiče, tek predstoje - kaže sagaovornik Agrokluba dodajući da plantaža ima iskopan bunar i obezbeđen sistem za navodnjavanje "kap po kap".
 
Protivgradnu zaštitu nemaju jer grad ne može u tolikoj meri da ošteti plod lešnika kao plodove nekih mekših voćki.
 
- Što se tiče mehanizacije koja se koristi za održavanje plantaže, neke mašine su naše, a neke međusobno pozajmljujemo. Nemamo svu potrebnu mehanizaciju u našem vlasništvu jer nam to nije nužno u ovom momentu - kaže Svak objašnjavajući da sva gazdistva koja se bave proizvodnjom lešnika na veliko imaju svoje mašine za sve radnje koje se moraju obaviti u tačno određenom trenutku i to ih moraju obaviti svi istovremeno.
 
Takva mašina je na primer i atomizer za tretmane. Ostale mašine koje se koriste, a koje su mahom dosta skupe, gazdinstva međusobno ustupaju na korišćinje, kako ko obavi održavanje, piše Agroklub.
 
- Tako smo se snašli prošle godine za mašinu koja skuplja lešnike i pozajmili smo je od jednog čoveka iz Kisača. U dogovoru sa ostalim proizvođačima smo zaključili da bi bilo besmisleno da svako od nas uzima svoju mašinu, kada već samo jedna mašina može stići da odradi sva gazdinstva - kaže sagovornik dodajući da treba uskoro da im stigne mašina koja priprema teren između drveća za mašinu koja će posle pokupiti lešnike.
 
Treba uzeti u obzir da je razmak između svake sadnice pet metara. Naravno, očekivana mašina će biti na raspolaganju ostalim seoskim proizvođačima.
 
- U priču sa lešnicima smo krenuli pre nekoliko godina. Najstarije smo posadili 2016. godine, a sledećeih godina, 2017. i 2018. smo posadili sve naše sadnice. Lešnici su stari četiri, pet i šest godina. Glavna sorta nam je "Tonda di Đifoni", a sorte oprašivači su nam "Romana" i "Nocione" - navodi Svak i dodaje da se prvi ozbiljniji rod lešnika očekuje kada sadnice dostignu starost od sedam godina, što će se uskoro i desiti.
 
 
Kakav se prinos očekuje?
 
Kako kaže, prinos lešnika varira i u mnogome zavisi od vremenskih prilika. Generalno gledano, prošle godine je bio oko 1.700 kilograma za čitavu plantažu, dok se ove godine nada da će taj prinos biti viši jer sadnice polako dostižu punu zrelost.
 
- Očekujemo prinos i preko 4,5 tona za celu plantažu - tvrdi on i dodaje da otkupna cena nije ista za svaku od spomenute tri sorte i da Turska diktira cene kao najveći svetski proizvođač lešnika.
 
- Sadnice stare 10 godina mogu dati od 4 do 6 tona po hektaru ukoliko su u punom rodu, tako da stremimo ka tome. Naš lešnik prodajemo firmi Agriser, srpskim zastupnicima za Ferero iz Italije. Prošle godine im je lešnik prodat po ceni od 360 dinara po kilogramu u proseku. Nadamo se povećanju otkupne cene jer su i za ostale kulture cene značajno skočile - zaključuje ovaj poljoprivrednik dodajući da se lešnik uvek prodaje u ljusci i da se mora pratiti Turska berza u narednom periodu.
 
 







Marketing



Najnovije vesti