Intervju: Tatjana Krstevski, umetnička direktorka PAFF i Ognjen Glavonić, direktor festivala PAFF

''Odgovornost je ogromna, ali i satisfakcija''

Izvor: 
013info Pon, 31/08/2015 - 11:13
''Sadržaj nisu samo filmske projekcije, već i bogat prateći program, po uzoru na velike svetske festivale''.

Na više lokacija u gradu od 2. do 6. septembra održavaće se filmske projekcije Pančevo Film Festivala u okviru šest filmskih programskih celina (takmičarske, revijalne i tematske), kao i raznovrsni prateći sadržaji festivala (koncerti, tribine, predavanja, radionice, izložbe). Filmski program festivala je sastavljen od naslova sakupljenih sa raznih strana sveta, od dokumentarnih do igranih, eksperimentalnih i film eseja, kratkog, srednjeg i dugog metra, raspoređenih u šest programskih celina, dva takmičarska („Svetionici“, „Rani radovi“) i četiri revijalna („Pafforama“, „Ponoćna jeza“, „Amplituda“, „GRRR!Program“). Do sada je najavljen dolazak reditelja Džulijana Ričardsa i direktora fotografije Kristijana Bergera a očekuju se i brojni drugi gosti iz inostrantva. Festival se održava pod pokroviteljstvom Grada Pančeva i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, uz podršku Autrijskog kulturnog foruma, u organizaciji udruženja Pančevački filmski festival u saradnji sa Kulturnim centrom Pančeva i Domom omladine Pančevo.

Tatjana Krstevski, umetnička direktorka festivala i Ognjen Glavonić, direktor festivala ispričali su za potal 013info koji gosti će obeležiti ovaj festival, više o filmovima koje će publika imati prilike da pogleda u okviru ovogodišnjih selekcija i zašto je dobar osećaj raditi na organizaciji ovakvog festivala.

2. Međunarodni filmski festival u Pančevu obeležiće dolazak austrijskog direktora fotografija Kristijana Bergera, poznatog po filmovima Mihaela Hanekea nominovanog za Oskara 2010 za film “Bela traka”. Berger će održati besplatan masterklas u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Koliko za jedan festival znači prisustvo ovako važne ličnosti?

Tatjana: Bergera sam upoznala na Berlinale talent campus-u 2010. I tada nam je predstavio njegov sistem osvetljavanja, koji do tad nisam sretala. Vrlo zaniljiva filozofija i pogled na snimanje filma. Kad smo počeli da pravimo festival, odmah sam pomislila na njega kao potencijalnog gosta za masterclass i imali smo sreću da se odazvao i da želi da dođe. Jedinstvena prilika da se možda nauči nešto novo.

Kristijan Berger održaće besplatan masterklas za sve zainteresovane na temu „Svetlost i profesionalna rasveta - protiv tehnološke diktature“ u subotu, 5. septembra sa početkom u 13 časova, u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. Kristijan Berger je patentirao „Cine reflect lighting system“ koji je koristio prilikom snimanja svih svojih filmova od 2001. godine, a koji pored kreiranja novih estetskih mogućnosti za kameru, nudi glumcima i rediteljima posebnu fleksibilnost i slobodu u radu. U okviru masterklasa Berger će govoriti na temu istorijskog razvoja osvetljavanja na filmu, estetskog i ekonomskog uticaja filmske rasvete na metode osvetljavanja. Kao i o najvažnijim aspektima u oblasti osvetljavanja u digitalnom svetu. Uz primere kadriranja i fotografija sa snimanja Bergerovih filmova „Bela traka“, Ludvig II, „Notebook“, „The Night of 1000 hours“, „By the sea“, razgovaraćemo o scenografiji, kostimu, šminki i drugim važnim vizuelnim segmentima filma. Berger će deo svog predavanja posvetiti i dugogodišnjoj saradnji sa Mihaelom Hanekeom, rediteljem filma „Bela traka“, nominovanog za „Oskara“ za najbolju fotografiju 2010. godine.

Šta je novo u odnosu na prethodnu godinu?

Ognjen: Novina na ovogodišnjem festivalu je revijalni program Ponoćna jeza, odnosno ponoćne projekcija horor filmova. Prošle godine poslednje bioskopske predstave završavale su se oko ponoći, i to je nekima željnim filma bilo nedovoljno, te smo dobili kritike i molbe da uradimo nešto po tom pitanju. Poslušali smo sopstvenu publiku i odlučili da je najidealniji sadržaj selekcije koja bi počinjala svake večeri u ponoć upravo onaj koji je u isto vreme zabavan i strašan, mračan i uzbudljiv. Džulijan Ričards, britanski reditelj i distributer, odabrao je četiri horora novije produkcije, a pošto je Ričards i gost našeg festivala, odlučili smo i da prikažemo ”Poslednji horor film”, njegovo delo iz 2003, nagrađeno Zlatnim melijesom za najbolji evropski film fantastike te godine. Od ostalih filmova ove selekcije tu su: ”Hellions”, premijerno prikazan na ovogodišnjem Sandensu, sa Robertom Patrikom u glavnoj ulozi; ”Kuća na kraju vremena” najgledaniji venecuelanski horor-triler svih vremena; irski ”Kanal” i kanadski ”Nahrani đavola”.

Tatjana, vi ste muzički urednik pratećeg programa. Koliko su osim takmičarskog dela važne i ostale aktivnosti festivala?

Tatjana: Ideja je bila od samog starta da napravimo filmski festival u pravom smislu te reči. A to znači da njegov sadržaj nisu samo filmske projekcije, već i bogat prateći program, po uzoru na velike svetske festivale. Jer pored kvalitetnog filmskog programa, treba predstaviti i radionice različitih sadržaja. Mi ove godine predstavljamo tri radionice.

Prvu sam već navela, Christian Berger, a druga radionica se bavi dokumentarnom fotografijom i vodi je ekipa “Belgrade raw”, kojiu čini deset fotografa iz Beograda. Oni su neprofitabilna organizacija mladih i veoma talentovanih fotografa, čija je misija da uhvate i zabeleže sirove i intimne utiske grada. Na PAFF-u, deo Belgrade Raw ekipe vodiće radionicu namenjenu onima koji žele da svoje impresije o Pančevu fotoaparatom zabeleže u sličnom stilu i stavu. Njihovi radovi, nastali u toku radionice, biće izloženi na kraju festivala.

Treća radionica bavi se edukacijom najmlađih, a vode je naši prijatelji iz “Film Kulture” grupa filmskih umetnika iz Beograda, okupljena sa pleminitom idejom da kultura filma bude jedan od osnovnih izbora kod dece. Dakle ta radionica je namenjena najmlađim gostima koji će praviti film u toku festivala i prikazati ga poslednje večeri na svečanom zatvaranju.

Dodala bih i upoznavanje sa umetnikom Bugijem. Boogie je fotograf rodjen u Beogradu i za sebe kaže da je odrastanjem u zemlji podeljenoj ratom, to definisalo njegov stil i okrenutost ka mračnoj strani ljudske egzistencije. 1998. godine se preselio u Njujork, gde danas živi i radi. Objavio je pet monografija. Njegovi radovi su objavljeni u New York Timesu, Time Magazinu, Huffington Postu i HBO-u (za seriju Hot To Make It In America). Izlagao je na brojnim samostalnim izložbama, među poslednjima u Parizu, Njujorku, Tokiju i Istanbulu. Jedinstvena prilika da se čuje lična priča jednog vrhunskog fotografa i umetnika. Predavanje je zakazano za nedelju, 6. septembar u 13h, na sceni Kulturnog centra Pančeva.

Muzika je takođe veoma bitan segment našeg festivala. Svake večeri nastupa po jedan bend. Na otvaranju ce svirati grupa “Ti”, zatim grupa “Repetitor” i šestočlani bend “Gramofondzije live expirience” koji kombinuje živu svirku vrhunskih muzičara i gramofon. Koncerti su momenat na kraju dana kada se svi gosti i posetioci skupe na jednom mestu i opuste uz kvalitetnu muziku, posle celodnevnih aktivnosti do duboko u noć.

Kojim filmom će biti otvoren festival i kako izgleda selekcija filmova?

Ognjen: Drugi PAFF svečano će otvoriti film Flotel Europa (režija Vladimir Tomić, montaža i produkcija Srđan Keča), premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu.

Reč je o filmu koji je sastavljen od starih VHS snimaka, u formatu, naravno, 4:3 koji govori o 1992. i talasu izbeglica iz rata u Bosni i Hercegovini koji je stigao i do Danske. Izbeglički kampovi su se brzo napunili, pa je Crveni krst dovukao ogroman brod u kanale Kopenhagena: “Flotel Europa” postao je privremeni dom za hiljadu ljudi dok su čekali odluke o njihovim zahtevima za azil. Među njima je bio i dvanaestogodišnji dečak, Vladimir, koji je pobegao iz Sarajeva zajedno sa majkom i starijim bratom. Proveli su dve godine u limbu Flotela Europe. Dve decenije kasnije, Vladimir Tomić nas vodi na put odrastanja na ovom brodu, ispunjenom ehoima rata ­ i drugim stvarima koje čine jednu adolescenciju. Film je izmontiran od ličnog VHS arhivskog materijala koji su snimili Bosanci­ i Hercegovci u izbeglištvu, dok su delili “prostorno-vremenski vakuum” Flotela. Ovo je intimna priča o sećanju, roditeljima, Jugoslaviji, i prvoj ljubavi. I svetu koji još nije završen iako je prošao.

Selekcija Svetionici je glavna selekcija filmskog programa koju karakterišu filmovi radiklanog autorskog izraza je takmičarski program dugometražnih filmova i ove godine je čini 9 ostvarenja. Četvoročlani žiri dodeljuje nagradu Svetionik najboljem filmu, a ove godine članovi žirija su: reditelj Slobodan Šijan, scenaristkinja i selektorka Kustendorf festivala Dunja Kusturica, filmski kritičar Nil Jang i glavni selektor filmskog festivala u Lokarnu i urednik Cinema Scope magazina, Mark Peranson.

Pored Flotela Europa, a u okviru Svetionika, istakao bih da će publika u Pančevu prva u regionu imati priliku da vidi novi film tajlandskog reditelja Apičatponga Verasetakula, ”Groblje sjaja”, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Verasetakul je za svoj prethodni dugometražni film, ”Ujka Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života”, nagrađen kanskom Zlatnom palmom.

Takođe, bioskopsku premijeru u Srbiji imaće i poslednji film izraelskog reditelja Nadava Lapida, ”Vaspitačica”. U Svetionicima su još, jednako zanimljivi:

– Srpski film ”Abdul i Hamza” reditelja Marka Grbe Singh-a, koji je premijeru imao na nedavno završenom FID Marsej festivalu gde je i nagrađen Posebnim priznanjem žirija. U ovom doku-igranom delu pratimo Abdula i Hamzu, imigrante iz Somalije, koji se, u Srbiji, kriju u napuštenoj kući blizu granice i čekaju pravi trenutak da nastave svoj put.

– ”Limbo” danske autorke Ane Sofije Hartman, o čudnoj vezi tinejdžerke Sare i njene nove profesorke, Karen, u malom gradu ruralne Danske.

– ”Androidi sanjaju”, španski arthaus SF film čiji sinopsis prenosim u celini: Godina je 2052, na planeti Zemlji, u Španiji, gotovo svemu što postoji došli su sudnji dani. Grad čine napuštena gradilišta. Sve je manje stanovnika. Jedna ovca košta četiri i po miliona pezeta i potrebno je mnogo metaka da se plati za nju.

– ”Bx46” je američko-francuski dokumentarac koji predstavlja intimno istraživanje zaboravljenog sveta radnika ribarnice u neuglednom delu Bronksa.

– ”Iranac”, dokumentarac u kojem reditelj, Iranac nastanjen u Parizu, posle tri godine uspeva da ubedi četvoro pristalica iranskog režima da sa njim provedu nekoliko dana u porodičnoj vikendici nedaleko od Teherana, kako bi tamo, na neutrlanom prostoru dnevne sobe, kroz razgovor o slobodi, politici i kulturi, uspeli da se dogovore oko idealnog društva u kojem bi bilo mesta za sve Irance, različitih ubeđenja i razmišljanja.

– ”Karpoputnik”, slovenački film, poetski portret Karpa Godine, čuvenog jugoslovenskog reditelja i snimatelja, čiji kratki filmovi i dalje predstavljaju sam vrh te forme nastale na tlu sadašnjih i bivših zajedničkih država. Karpov ”izgubljeni” film, ”Imam jednu kuću”, koji je sniman krajem 1960ih, po raznim vojvođanskim selima, poslužio je kao putokaz i mapa za reditelja Matjaža Ivanišina. Matjaž se upustio u avanturu traganja za istim ulicama, kućama, fasadama, legendama, pričama, ljudima, predelima koji su pre više od 40 godina inspirisale Karpa Godinu.

Koje filmove će publika imati prilike još da pogleda?

Ognjen: Ove godine filmski program PAFF-a sastavljen je od 55 filmova. U revijalnom programu Pafforama, koji se prikazuje u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, ne propustite rumunski film ”Toto i njegove sestre”, koji se takođe, baš na PAFF-u, prikazuje premijerno u bioskopu u Srbiji. Tu su i ”Kosac” hrvatskog reditelja Zvonimira Jurića, ili nagrađivani švedski film ”Turista”, zatim britanski film koji je ove godine dobio Srebrnog medveda za najbolju mušku i žensku ulogu na ovogodišnjem Berlinalu – ”45 godina”, ali i film koji je Srebrnog medveda dobio za scenario – čileanski dokumentarac ”Dugme od sedefa” Patricija Guzmana.

PAFF u nedelju 6. septembra zatvara srpski film ”Panama” mladog i nagrađivanog reditelja Pavla Vučkovića, premijerno prikazan u zvaničnom programu Kanskog festivala, što je jedan od najvećih uspeha domaće kinematografije u poslednjih nekoliko godina.

Svi kratki filmovi iz ”Ranih radova” zaslužuju svu pažnju ovoga sveta, a projekcije filmova iz ove selekcije su prošle godine bile popunjene do poslednjeg mesta. Ove godine dosta mladih autora iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Grčke, Nemačke, Velike Britanije i Egipta biće gosti festivala, i nakon projekcije razgovaraće sa moderatorom i publikom o svom radu.

Što se tiče ostalih gostiju, imamo čast da sa nama bude i Lars Hernik Gaas, direktor Međunarodnog festivala kratkog filma u Oberhauzenu. U okviru filmske selekcije ”Amplituda” koju uređuje i vodi Aleksandra Sekulić, u fokusu su filmovi ovogodišnjeg Oberhauzena, a razgovor sa gostom nakon projekcije odvijaće se na temu ”Političko u filmu”.

Naša dosta draga i bitna selekcija je ”Svetla budućnost”, koja predstavlja kratku retrospektivu kratkih filmova mladog autora koji još uvek nije snimio svoj prvi dugometražni film, a ove godine posvećena je reditelju Danetu Komljenu. Dane, koji će biti gost festivala, je sa svojim kratkim filmovima, koji su prikazani na više od 100 međunarodnih festivala, osvajao nagrade u Kanu, Roterdamu, Sarajevu.

Recite nam koliko je važno za kulturni život Pančeva, festival ovakvog kvaliteta?

Tatjana: Suština cele ove naše akcije je pružiti mladima neki kvalitetan program gde im neće jedini izbor biti blockbuster ili povremeni festivalski ispadi kao što smo mi. Naš plan je da prikazujemo filmove i tokom cele godine, da bi publika mogla da uživa u kvalitetnom programu jedan duži period, a ne samo tih pet dana festivala. Tako da mladi imaju još neku opciju osim turbo folka i blockbastera. Muzeji znamo ne rade. Generacije mladih duša nikada nisu kročile u Narodni muzej u Beogradu ili Muzej savremene umetnosti.

Na nama je da probijemo te granice, da iskopamo makar rupicu u zidu i da im pokažemo da postoji još nešto što će ih oplemeniti kao ljude. Pa će onda svako naći nešto za sebe. To je stvar koja se gradi polako i za koju treba dosta vremena i strpljenja. Ali je neophodna.

Vaša očekivanja od ovogodišnjeg Pančevo Film Festivala?

Tatjana: Očekivanja su velika. Jer su prošle godine naša očekivanja bila prevaziđena. Tako da sada moramo jos jače i više da donesemo. Ali osećaj je predivan. Zato što znamo da nešto vraćamo svom gradu i kulturnoj sceni Pančeva, koja je uvek bila bogata iako je mali grad. I važna je decentralizacija kulture, da nisu uvek sva dešavanja samo u Beogradu, već da i ljudi iz unutrašnjosti imaju pristup informacijama. Ovo je nešto što ima puno potencijala i sugrađani su pokazali veliko interesovanje, što nas i gura da idemo dalje, jer jedino tako ima smisla. Dakle ljudi žele da dodju da vide i da osete. Mi smo započeli tu ideju, ali se nadamo da će je neki mlađi i talentovani ljudi prihvatiti i razvijati dalje u nekim drugim vremenima. Predivan je osećaj kada dotakneš makar jednu osobu, a kada imaš priliku da to radiš svake godine, odgovornost je ogromna, ali i satisfakcija jer si dotakao mnoge.

M.M.Veličković



Marketing

Najnovije vesti