Tajna jutarnjeg rituala: Kako kafa transformiše naš mikrobiom i čuva zdravlje creva
Za milione ljudi širom sveta, dan zvanično počinje tek nakon prvog gutljaja tople kafe. Iako se decenijama raspravljalo o tome da li je ovaj omiljeni napitak štetan ili koristan za organizam, nova obimna naučna istraživanja objavljena u vodećim svetskim časopisima poput Nature Microbiology donose nedvosmislen zaključak: kafa nije samo stimulans za mozak, već i snažno gorivo za naš digestivni sistem.
Podeli vest:
„Kofeinski bakterijski saveznik“: Otkriće mikroba Lawsonibacter asaccharolyticus
Istraživači sa prestižnih svetskih institucija i naučnog tima ZOE PREDICT otkrili su dosad najjaču direktnu vezu između jedne specifične namirnice i određene vrste crevnih bakterija. U pitanju je mikroorganizam Lawsonibacter asaccharolyticus.
Rezultati studije pokazuju da osobe koje redovno piju kafu imaju čak šest do osam puta veću količinu ove bakterije u svojim crevima u poređenju sa onima koji je ne konzumiraju. Ova povezanost je toliko ujednačena i prisutna u analizama pacijenata iz više od 25 zemalja da je naučnici opisuju kao presedan u istraživanju uticaja ishrane na mikrobiom.
Štaviše, laboratorijski eksperimenti su potvrdili da komponente iz kafe direktno podstiču rast ove bakterije. Tokom metabolizma, Lawsonibacter razlaže fenolna jedinjenja iz kafe i stvara korisne nusproizvode, poput kvinske kiseline i hipurata – metaboličkih markera koji se povezuju sa boljom osetljivošću na insulin, smanjenjem rizičnih upalnih procesa i smanjenjem rizika od dijabetesa tipa 2.
Više od kofeina: Skrivena vlakna i antioksidansi
Mnogi pretpostavljaju da je kofein glavni nosilac svih efekata kafe, međutim, naučnici ističu da to nije slučaj. Zanimljivo je da i ljubitelji bezkofeinske kafe imaju značajno povišen nivo bakterije Lawsonibacter asaccharolyticus i sličnu raznovrsnost mikrobioma.
Tajna se krije u drugim bogatim sastojcima zrna kafe:
-
Rastvorljiva dijetetska vlakna: Kafa prirodno sadrži iznenađujuću količinu rastvorljivih vlakana koja deluju kao prebiotik, pružajući hranu dobrim bakterijama u debelom crevu.
-
Polifenoli (hlorogenska kiselina): Ovi moćni biljni antioksidansi stižu do debelog creva gde ih mikrobi pretvaraju u protivupalna jedinjenja.
-
Melanoidini: Jedinjenja koja nastaju tokom prženja zrna kafe i daju joj karakterističnu boju i aromu, podstiču rast korisnih sojeva bakterija dok istovremeno pokazuju blago antimikrobno delovanje protiv štetnih mikroorganizama.
Šta to znači za vaše svakodnevno zdravlje?
Veća raznovrsnost i prisustvo korisnih bakterijskih sojeva u crevima ključni su za jak imunitet, efikasnu probavu, pa čak i za pravilno funkcionisanje tzv. „ose creva–mozak“. Osim što pospešuje probavu podsticanjem prirodnog rada creva, redovno i umereno konzumiranje kafe povezano je sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i opštom dugovečnošću.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na individualne razlike. Osobe sa osetljivim želucem ili sindromom iritabilnog creva (IBS) mogu osetiti tegobe zbog kiselosti ili stimulativnog efekta kafe na digestivni trakt. U takvim slučajevima savetuje se konzumacija kafe uz obrok, odabir vrsta sa manjim procentom kiselosti (poput cold brew hladno kuvanih kafa) ili prelazak na bezkofeinske opcije koje zadržavaju većinu dobrobiti za crevnu mikrofloru.
Podeli vest:
