Dok strahuju od virusa, ostaju i bez posla – koji sektori su najpogođeniji

Zaštita zdravlja ljudi, ali i radnih mesta – cilj koji bi država trebalo da dostigne tokom epidemije koronavirusa. Dok se čekaju podaci koji bi trebalo da pokažu efekte mera koje je do sada preduzela Srbija, iz sindikata stižu pesimistične procene. Neke su preporuke da pomoć države treba da ide sektorima koji su najugroženiji, piše N1.

Za statistiku su samo broj. U stvari su u pitanju ljudi koji, osim što strahuju od virusa korona, ostaju bez posla. Najugroženiji su zaposleni u prerađivačkoj industriji, ugostiteljstvu, donekle građevini, kažu u savezu sindikata.

„Mi imamo čak jedan negativan primer od jedne kineske kompanije koja ljude šalje na neplaćeno odsustvo. To znači da niti su otpušteni, niti primaju nadoknadu za to. Imamo čak informaciju koju sam malopre dobio da je u jednom građevinskom preduzeću broj koji se zarazi poslovna tajna. I kriju se realni podaci ko će da dobije otkaz ugovora o radu“, rekao je Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Nezaposlenima se smatraju sve osobe koje u proteklih nedelju dana nisu radile, koje nisu aktivno tražile posao četiri sedmice i koje ne očekuju da počnu da rade u naredne dve nedelje. Tako da to poprilično može da iskrivi posmatranje ali zato postoji ta kategorija neformalnog zaposlenja koja ukazuje na stanje na sivom ili crnom tržištu“, dodaje Mateja Agatonović, iz Nove ekonomije.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se poziva na statistiku Nacionalne službe za zapošljavanje. Reč je kažu o 44.105 osoba, koje su podnele zahtev za novčanu naknadu zbog gubitka posla. Navode i da je procenat nezaposlenosti 7,3 odsto.

Pitanje je da li su se baš svi koji su ostali bez posla prijavili za ovu pomoć. U sindikatu kažu da ovu nadoknadu ostvaruje mali broj ljudi i da je neohodno promeniti regulative na tom polju.

„Smatramo da svi oni zaposleni koji su od poslodavca u vreme kovida, a to je bio razlog što su ostali bez posla, treba da imaju nadoknadu iz Nacionalne službe za zapošljavanje“, smatra Vuković.

Sve oči su uprte u državu. Dok se čekaju rezultati dosadašnjih mera preporuke su da pomoć mora biti selektivna odnosno usmerena na one sektore koji su najpogođeniji epidemijom.

„Problem je što mi nemamo čak ni provizorne podatke o stanju u određenim sektorima. Tako da dok se ne urade neke konkretnije analize neće moći ni da se dodeli ta neophodna selektivna pomoć“, dodaje Agatonović.

Nezaposlenost nije jedini problem. Istraživanje Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija pokazuje da se skoro polovina porodica sa decom tokom vanrednog stanja u Srbiji suočila sa padom mesečnih primanja, uglavnom do 30 odsto. Istraživanje je sprovedeno u aprilu, junu i julu i obuhvatilo je više od 1.800 domaćinstava sa decom.

Zaštita zdravlja ljudi, ali i radnih mesta – cilj koji bi država trebalo da dostigne tokom epidemije koronavirusa. Dok se čekaju podaci koji bi trebalo da pokažu efekte mera koje je do sada preduzela Srbija, iz sindikata stižu pesimistične procene. Neke su preporuke da pomoć države treba da ide sektorima koji su najugroženiji, piše N1.