Građanin Srbije prosečno mesečno uštedi tek oko 5.700 dinara

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom poslednjih devet godina dinarska štednja u Srbiji brže raste od devizne, a ove godine prešla je 100 milijardi dinara, dok devizna štednja iznosi 12,2 milijarde evra

Međutim, prosečni mesečni iznos koji uštede građani Srbije je tek 5.668 dinara, što je za 450 dinara više nego prošle godine ali znatno manje od evropskog proseka, ukazuju ekonomisti.

Za prethodnih devet godina dinarska štednja se uvećala šest puta, ali je štednja u Srbiji i dalje veoma mala i iznosi oko 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je za održiv privredni rast potrebno da investicije čine barem 25 odsto BDP-a a domaća štednja treba da bude približno jednaka investicijama, navode stručnjaci.

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac kaže da danas nije poznato koliko novca građani imaju van bankarskog sistema, odnosno u “slamaricama”.

U ovogodišnjoj kampanji nedelje štednje promovisane su kamate od oko 2,6 odsto godišnje za štednju u dinarima i oko jedan odsto za štednju u evrima, dok su pre deset godina banke u tim akcijama davale kamatu i do osam odsto godišnje.

Uzelac se slaže da niske kamate ne stimulišu građane da više štede u bankama, ali napominje i da novac neizbežno gubi na vrednosti ukoliko se čuva kod kuće.

Dodaje da je upravo u cilju stimulacije štednje svojevremeno i ustanovljena nedelje štednje koja se inače održava početkom novembra, ali da su tu akciju banke poslednjih godina “tendenciozno razvodnjile”.

Uzelac ukazuje da su takođe i u Narodnoj banci procenili da visoke kamatne stope na štednju rezultiraju visokim kamatama na kredite, te su oborili cenu po kojoj banke kupuju novac od građana.

Pošto novac zbog inflacije sve manje vredi, Uzelac savetuje građanima da ga ulože na više mesta, deo u banku, deo u nekretnine, u zlato, te u neki biznis.

Inače, oko 70 odsto ispitanika u nedavnom istraživanju i Erste banke reklo je veruje da je štednja važna, ali samo 27 odsto njih zadovoljno je sumom koju uspeju da sklone sa strane na mesečnom nivou.

Većina isptanika navela je da novac štedi kako bi stvorila rezerve za teže periode, dok petina njih to čini kako bi finansirala veće kupovine ili odlaske na odmor.

Štednja, međutim, ima i širi uticaj na ekonomiju svake države. Naime, bez štednje, podsećaju ekonomisti, nema ni investicija, ni privrednog rasta.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom poslednjih devet godina dinarska štednja u Srbiji brže raste od devizne, a ove godine prešla je 100 milijardi dinara, dok devizna štednja iznosi 12,2 milijarde evra