„Hiljadu predmeta na jednog zaposlenog“: U Srbiji postoje centri za socijalni rad bez socijalnog radnika i psihologa

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti kaže za Euronews Srbija da na problem ukazuju godinama, ali da nema reakcije nadležnih. Sistem socijalne zaštite, kako navodi,  u poslednjih nekoliko godina napustilo je dosta ljudi, jedni zbog ostvarivanja uslova za penziju, drugi zbog loših uslova rada i sve većeg pritiska.

„Oni koji su ostali da rade ne mogu više da izdrže taj obim posla. Pre dva dana kolega iz jednog centra za socijalni rad mi je rekao da mu je u prvom kvartalu delegirano 400 zahteva. To znači da će za godinu dana da ima više od 1.000 predmeta. Da li jedan čovek može da isprati do kraja šta se dešava na svakom njegovom predmetu, ukoliko ih ima godišnje više od 1.000. Ne može da stigne ni da ih pogleda, a kamo li da ode na teren i da proveri šta se na terenu dešava. To je nemoguće“, kaže Veljović.

Koliko je situacija alarmantna navela je primer Vršca. Po sistematizaciji Centar za socijalni rad u tom gradu treba da ima 17 stručnih radnika da bi se obezbedio kvalitet usluge, a ima ih pet. 
Dodaje da se materijalni troškovi svake godine smanjiuju, da često nemaju službeno vozilo, gorivo, kancelarijski materijal, da rade u skučenim uslovima.

„Mi ne možemo da funkcionišemo bez službenog vozila, bez goriva, kancelarijskog materijala. Sve su to preduslovi da bi nešto bilo kvalitetno i dobro odrađeno. To iziskuje sredstva koja su sve manja i manja. U manjim sredinama to je potpuni kolaps“, priča ona.

Da je situacija u sistemu socijalne zaštite alarmantna i da je odavno upaljena „crvena lampica“ smatra i Dragan Vulević, bivši savetnik ministra za socijalna pitanja.

„Imate centre koji nemaju nijednog socijalnog radnika, centre koji nemaju nijednog psihologa, koji nema pravnika. Kako mogu da funkcionišu kvalitetno? Zakonska je obaveza da centri moraju da imaju nekoliko profila – socijalnog radnika, pravnika, psihologa, pedagoga“, naveo je Vulević za Euronews centar.

A sa kakvim se problemima suočavaju zaposleni u centrima za socijani rad najbolje znaju oni koji godinama rade u sistemu socijane zaštite. Jedna od njih je Rada Divac, predsednica UO Asocijacije centara za socijalni rad Srbije i diorektorka Centra za socijalni rad u Prijepolju. Ona  kaže da je danas teško raditi u ustanovama socijalne zaštite. 

„U centar za socijani rad niko ne uđe sa osmehom. Vi tu imate samo teške priče koje ostavljaju traga i na nama. Onda je jasno zašto ljudi beže iz sistema socijalne zaštite, jer zašto bi se bavili tim poslom kada mogu da rade u nekom drugom sistemu gde će biti manje opterećeni. Osim manjka radnika veliki problem je i loša koordinacija službi (centri za socijalni rad- tužilaštvo- policija). Postoji zakonska regulativa, po kojoj radimo i procedure po kojoj radimo, ali nekada nam sistem koordinacije nedostaje“, navela je ona.

Veliki problem, smatraju predstavnici sindikata, su i zarade u sistemu socijalne zaštite. Tokom korone plate zdravstvenih radnika u sistemu socijalne zaštite su „odskočile“, tako da je napravljen velikog jaza između njih i socijalnih radnika.

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti kaže za Euronews Srbija da na problem ukazuju godinama, ali da nema reakcije nadležnih. Sistem socijalne zaštite, kako navodi,  u poslednjih nekoliko godina napustilo je dosta ljudi, jedni zbog ostvarivanja uslova za penziju, drugi zbog loših uslova rada i sve većeg pritiska.