kompjuter pixabay
Srbija

I naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa "pravo na zaborav"

Izvor: 
RTV Pet, 03/01/2020 - 18:38

Novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti uvedena su nova pravila kojima se štiti privatnost građana i smanjuje mogućnost zloupotrebe usled neodgovornog prikupljanja i obrade ličnih podataka. Od avgusta u primeni su propisi kojih su dužni da se pridržavaju svi koji od građana zatraže bilo koji podatak koji može da dovede do otkrivanja identiteta.

Odredbe novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti obavezne su za sve državne institucije, škole, bolnice, opštinsku upravu i druge organe, privatne kompanije i preduzeća. Podrazumevaju nedvosmislen pristanak. Kada dođu u banku, građani dobijaju posebno obaveštenje šta se čini sa njihovim podacima.

"Ono obuhvata osnovne informacije koje su našim klijentima potrebne da bi mogli da imaju određeni stepen sigurnosti i saznanja na koji način banka obrađuje te podatke. Pre svega, ono govori o tome koji podaci se obrađuju", objašnjava Danijel Stojimirović, lice za zaštitu podataka o ličnosti u ERSTE banci.

Nivo obrade podataka novim zakonom treba da bude smanjen.

"Ukoliko želite da ostvarite neko pravo u trgovinskom lancu, u nekoj banci, da ostavite onoliko podataka koliko je neophodno da dobijete neku uslugu, da dobijete neku informaciju ili da stupite s nekim u kontakt ili saradnju, u onom domenu koliko su oni neophodni za svrhu obrade. Ukoliko je to, na primer, tri podatka: matični broj, ime i prezime, adresa – to je dovoljno", kaže Mladen Raonić, urednik magazina za bezbednost "SecuritySEE" (konsultant za korporativnu bezbednost).

U službi Poverenika, koja je nadzorni organ, zabeleženo je više stotina pritužbi i predstavki građana.

"Građani nam se vrlo često obraćaju povodom zloupotrebe njihovih podataka o ličnosti, povodom toga da njihovi podaci bivaju kompromitovani, da neko neovlašćeno pristupa njihovim podacima, da podaci nekontrolisano cure na internet ili se pojavljuju u štampi ili neko zloupotrebljava njihove podatke o ličnosti, uslovljava pružanje nekakvih usluga uzimanjem nekakvih podataka koji nisu bitni, primereni", kaže Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika.

Oni koji su zakon pisali ističu da predviđa identična pravila po kojima se podaci o ličnosti obrađuju u Evropskoj Uniji.

Saša Gajin, član Radne grupe Ministarstva pravde za izradu Zakona navodi: "Između pravnog poretka koji važi u ovoj oblasti u Republici Srbiji i pravnog poretka Evropske Unije, kako što se tiče opšteg režima zaštite podataka o ličnosti, tako i posebnog režima koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti u sektoru bezbednosti, nema nikakve razlike".

Stroža regulativa u oblasti zaštite podataka o ličnosti na nivou Evropske Unije predstavlja odgovor na ekspanziju komunikacija i enormnu količinu informacija na svetskoj mreži.

Tako i naš zakon predviđa "pravo na zaborav" koje se odnosi na brisanje podataka, a posebno je značajno upravo na internetu, gde podrazumeva pravo na uklanjanje elektronskih veza i linkova.

 

 




Marketing



Najnovije vesti