Foto: printscreen
Srbija

Institucijama prosleđeno 38 predmeta vršnjačkog nasilja putem interneta

Izvor: 
Beta Čet, 17/10/2019 - 19:10

Nacionalni kontakt centar Srbije za bezbednost dece na internetu za nešto više od dve godine primio je oko 10.700 poziva, onlajn upita i prijava, a od ukupno 172 prosleđena predmeta nadležnim institucijama, 38 predmeta odnosilo se na vršnjačko nasilje putem interneta (cyberbullying).

 

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić u intervjuu agenciji Beta je rekla da o slučajevima vršnjačkog nasilja Nacionalni kontakt centar obaveštava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje zatim šalje dopis školi da reaguju na problem.
 
Ona je naglasila i da edukatori Nacionalnog kontakt centra savetima i instrukcijama svakodnevno uspevaju da rešavaju probleme sa kojima se suočavaju deca i mladi na internetu.
 
"Na primer, neko iz razreda je napravio lažni profil na ime druga iz odeljenja - to se prijavljuje administratorima društvene mreže i edukatori ih korak po korak sprovede do te opcije. Takvih slučajeva je bilo zaista puno", rekla je Matić.
 
Najčešći slučajevi vršnjačkog nasilja koji se prijavljuju Nacionalnom kontakt centar je kreiranje stranice na društvenim mrežama, na kojima deca traže od ostalih da negativno komentarišu druga ili drugaricu ili nastavnike što je, kako je Matić navela, takozvano kreiranje "hejterskih grupa" gde se ostavljaju ružni komentari i fotošopiraju slike.
 
Zatim, kako je dodala, kreiraju se viber grupe iz koje se izopšti neki drug ili drugarica i na toj grupi to dete ogovaraju, rugaju mu se i ismevaju.
 
"Tu su i snimci dečaka na primer kako se presvlači u svlačionici ili devojčice u toaletu. Ti snimci se dele putem mesindžera što može da spada i u krivična dela deljenje dečije pornografije", rekla je Matić.
 
Ona je navela da internet briše društvene kočnice i dopušta deci da čine i govore stvari koje inače ne bi govorili "licem u lice“.
 
"Imaju osećaj da neće odgovarati za takvo ponašanje, jer im internet pruža anonimnost, mogu da se lažno predstave i skrivaju iza svojih profila. Zato je veoma važno da žrtva nasilja ne ćuti, da razgovara sa svojim roditeljima, nastavnicima, da se obrati Nacionalnom kontakt centru na broj 19833, ali i da sačuvaju dokaze, dakle da snime ekran, sačuvaju sms", istakla je Matić.
 
Ona je podsetila na istraživanje "EU kids online" za prošlu 2018. godinu u školama u Srbiji koje je pokazalo da svaki šesti ispitani učenik uzrasta od devet do 17 godina doživeo neki oblik vršnjačkog nasilja, preko mobilnog telefona, interenta, računara ili tableta.
 
Navela je da je veći broj devojčica odnosno devojaka žrtva vršnjačkog nasilja na internetu, skoro jedna petina, odnosno 18 odsto, nego što je to slučaj sa dečacima tj. mladićima, gde 15 odsto prijavljuje takvo iskustvo na internetu.
 
Govoreći o slučajevima koji se najčešće prijavljuju Matić je rekla da je najveći broj dece prijavio da je dobijao ružne ili okrutne poruke.
 
Takvo iskustvo doživela je svaka treća devojčica ili dečak. Oko 32 odsto njih je navelo da su dobili pretnje, a oko 10 odsto je navelo da su bili primorani da urade nešto što nisu želeli.
 
Matić je kao zabrinjavajuć iznela podatak da svaki deseti učenik prijavljuje da je i sam bio nasilan prema nekome na internetu u poslednjih godinu dana.
 
Ona je napomenula da je više od dve trećine dece uzrasta od devet do 17 godina u Srbiji, odnosno 74 odsto njih, ima onlajn profil i da dece na internetu provode u proseku više od tri sata dnevno, vikendom i više - između četiri i sedam sati, a taj podatak se ne razlikuje od razvijenih evropskih zemalja.
 
Ona je naglasila i da je najbolji način borbe protiv protiv vršnjačkog nasilja na internetu edukacija.
 
Dodala je da Ministarstvo ulaže značajne napore za unapređenje digitalne pismenosti i bezbednosti dece.
 
Iznela je podataka da su tokom školske kampanje "IT karavan" koju sprovodeo četiri godine za redom, obišli 58 osnovnih škola i više od 13.000 đaka, a tokom edukacija koje sprovodi Kontakt centar, održano 349 predavanja u 81 gradu, u 113 osnovnih škola i šest srednjih škola, za 12.525 učenika i 4.494 roditelja.
 
"U neposrednim razgovorima od mnogo đaka smo dobijali informacije da su bili izloženi uznemiravanju ili ugrožavanju onlajn, ali niko od njih to nije prijavio, čak ni roditeljima, a najčešći odgovor na pitanje zašto nisu prijavili, bio je – ne znam", rekla je Matić.
 
Ona je naglasila da osim države i školskih ustanova važnu ulogu u borbi protiv digitalnog vršnjačkog nasilja imaju i roditelji.



Marketing



Najnovije vesti