• Ko i zašto krade znakove pored puta

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Statistika pokazuje da je u poslednje četiri godine sa naših puteva ukradeno ili oštećeno 25.000 saobraćajnih znakova. Vrednost ukradene imovine je preko milion evra. Nebojša Čubrilo iz „Puteva Srbije“ rekao je za RTS da se ne može decidirano odgovoriti ko to sve radi – praktično rade svi.

    Koliko puta vam se desilo da na otvorenom putu treba da skrenete, a putokaza koji upućuje na neko selo ili prečicu do druge važne saobraćajnice nema? Još veći je problem ako nema znaka, koji upozorava na opasnost na putu.

    Šef odseka za saobraćajnu signalizaciju u Sektoru za održavanje državnih puteva Prvog i Drugog reda Nebojša Čubrilo kaže za RTS da su državni putevi podeljeni na četiri kategorije: državni putevi Prvog A reda, Prvog B reda, Drugog A reda i Drugog B reda.

    „Ukupna mreža je preko 16.000 kilometara, od čega su državni putevi Prvog A reda – auto-putevi oko 940 kilometara, zatim državni putevi Prvog B reda – magistralni putevi, preko 4.500 kilometara i oko 8.000 kilometara Drugog A reda i preko 3.000 kilometara Drugog B reda“, izneo je podatak.

    Podatak da se godišnje ukrade više od 6.000 saobraćajnih znakova je zabrinjavajući. 

    Čubrilo ističe da je u poslednje četiri godine oštećeno ili ukradeno preko 25.000 znakova, ali se ne može se decidirano odgovoriti ko to sve radi, praktično rade svi.

    „Kada govorimo o grafitima na saobraćajnoj signalizaciji može se reći da nastaju od strane navijačkih grupa, a kada govorimo o krađi, to su lica koja u krađi signalizacije vide neku korist. Reč je o materijalima od čelika, aluminijuma koji mogu biti korisni za preprodaju, a pri tome ne vodi se računa u kakvu opasnost dovode vozače“, objasnio je Čubrilo.

    Kada nedostaje saobraćajni znak

    Čubrilo kaže da je opasno kada nedostaje saobraćajni znak na putu i kada su dobri uslovi saobraćaja, a kamoli kada su loši.

    Prema njegovim rečima, saobraćajni znaci ukazuju vozačima na određenu opasnost i prenose im obaveštenja i kada to ne postoji na putu rizik za nastanak saobraćajne nezgode se značajno povećava i posledice mogu biti teške.

    Ko proverava da li su svi saobraćajni znaci na broju

    „U okviru preduzeća koja se bave održavanjem, postoji služba obilaska, koja u toku dana obilazi putne deonice, proverava stanje puta generalno, a samim tim i saobraćajne signalizacije. Mi dobijamo informacije o stanju saobraćajne signalizacije i od građana, putem mejla ili preko info centra ili da se direktno poštom obrate i ukažu da je znak postojao a da ga trtenutno nema“, kaže Čubrilo.

    Govoreći o tome ko se najčešće javlja, Čubrilo kaže da što se tiče uništavanja signalizacije u većim sredinama obično se to svodi na grafite, mnogo više nego na krađu.

    U manjim sredinama, manje je ljudi, rasvete i kamera i situacija je takva da se signalizacija više krade nego što se oštećuje.

    Ko proizvodi signalizaciju 

    Čubrilo napominje da postoje nekoliko preduzeća koja se po određenim standardima bave proizvodnjom signalizacije, kao i da ta signalizacija mora biti kvalitetna. „Imamo domaće proizvođače koji proizvode kvalitetnu signalizaciju“, istakao je on.

    Da bi se postavila saobraćajna signalizacije mora se uraditi projekat saobraćaja i saobraćajne signalizacije, odnosno projektno-tehnička dokumentacija, navodi Čubrilo i dodaje da se mora dobiti rešenje nadležnog ministarstva za poslove saobraćaja.

    To je, kako kaže, pravni osnov da se postavi signalizacije i ugradi na putu. To ne može da radi svako. Postoji situacija kada se ne postavlja po projektu, ali u trajanju do 24 časa. U pitanju je urgentno održavanje, kada je zbog elementarne nepogode došlo do problema na putu, pa se mora hitno reagovati, ako se oštrećenje puta ne može završiti u roku od 24 časa izrađuje se saobraćajni projekat.

    „Dopisa od građana, mejlova, poziva imamo skoro svakodnevno. Naša obaveza je da izađemo na teren, da utvrdimo da li je zahtev opravdan, ako je tehnički korektan daje se nalog da se uradi projektno-tehnička dokumentacija na osnovu koje se signalizacije ugrađuje“, ukazao je Čubrilo.

    Kampanja „Znak znači život“

    Čubrilo napominje da je kampanja „Znak znači život“ krenula od 15. septembra i trajaće do 15. oktobra, a cilj je da se podigne svest građana o značaju signalizacije i o potrebi da se ne oštećuje, da njeno postojanje povećava bezbednost saobraćaja.

    Ponavlja da su svi korisnici puteva sigurniji kada saobraćajni znak postoji.

    „Kampanja se sporovdi preko video i radio-spotova, putem flajera i postera, objave na duštvenim mrežama i preko portala sa promenljivom saobraćajnom signalizacijom“, zaključio je Čubrilo.

    Statistika pokazuje da je u poslednje četiri godine sa naših puteva ukradeno ili oštećeno 25.000 saobraćajnih znakova. Vrednost ukradene imovine je preko milion evra. Nebojša Čubrilo iz „Puteva Srbije“ rekao je za RTS da se ne može decidirano odgovoriti ko to sve radi – praktično rade svi.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija