Koja je svrha registara o imovini i prihodima funkcionera ako podaci u njima nisu tačni?

Agencija za sprečavanje korupcije, koja vodi evidenciju o imovini i prihodima državnih funkcionera retko proverava podatke.

 

Kako piše portal „Pištaljka“, Agencija je imovinu najvećeg broja aktuelnih ministara, predsednika skupštine Ivice Dačića i predsednika Republike Aleksandra Vučića poslednji put kontrolisala pre čak sedam godina. Postupci vanredne kontrole koje je Agencija pokrenula za dvojicu ministara – Ratka Dmitrovića i Sinišu Malog u toku su već četiri godine.

 

Takođe, podaci dva državna registra, Agencije za sprečavanje korupcije i katastra nepokretnosti, već sedam godina ne slažu se kada je u pitanju imovina Aleksandra Vučića. Po katastru, Vučić poseduje dva stana – od 118 kvadratnih metara i od 30 kvadratnih metara, dok je na sajtu Agencije veći stan izbrisan iz imovinske karte još 2014. godine.

 

Iako su mediji pre pet godina pisali da nije jasno čiji je taj veći stan, Agencija nije učinila ništa da bi proverila podatke i tačno ih prikazala. Reč je o stanu na Novom Beogradu koji je Aleksandar Vučić dobio na korišćenje od države 1998. godine dok je bio ministar informisanja, a koji je kasnije otkupio. Vučić je za portal Krik rekao da je on 2013. godine stan poklonio bivšoj supruzi. Krik je objavio i ugovor o poklonu ovog stana.  

 

Iz Agencije je Pištaljka dobila informaciju da su oni izveštaje o imovini i prihodima predsednika poslednji put proveravali redovnom kontrolom pre sedam godina i da tada nisu utvrdili nepravilnosti. „U postupku provere Izveštaja Agencija vrši upoređivanje podataka iz izveštaja sa podacima nadležnih državnih organa“, piše u odgovoru Agencije, koja je odbila da Pištaljci dostavi dokumenta o kontroli imovinskih kartica.

 

I imovinska karta ministra bez portfelja Novice Tončeva pokazuje da podaci Agencije, osim što nisu upareni sa katastrom, nisu upareni ni sa Agencijom za privredne registre. Tako se u poslednjoj imovinskoj karti Novice Tončeva ne može pročitati da je on vlasnik firme „Tončev gradnja“, iako je po podacima APR-a on jedini vlasnik te firme.

 

Firma „Tončev gradnja“ često pobeđuje u postupcima javnih nabavki, a svega četiri meseca pre nego što će Tončev biti izabran za ministra njegova firma dobila je posao od države. Ministarstvo zdravlja 15. juna 2020. godine na tenderu je izabralo „Tončev gradnju“ za posao krečenja i adaptacije toaleta u zdravstvenim ustanovama. Apsurd je da, iako u imovinskoj karti Tončeva za 2020. godinu firma nije evidentirana, ovaj posao jeste zabeležen u registru javnih nabavki u kojima učestvuju firme u vlasništvu funkcionera.

 

Agencija za sprečavanje korupcije nije odgovorila na pitanje Pištaljke koja je svrha registara o imovini i prihodima funkcionera ako podaci u registru nisu tačni.

 

 

Vanredna kontrola imovine i prihoda ministra finansija Siniše Malog i ministra za brigu o porodici i demografiji Radomira Dmitrovića započete su još 2017. godine kada je Mali bio gradonačelnik Beograda, a Dmitrović generalni direktor Kompanije „Novosti“. Nijedan od ovih postupaka nije dobio epilog jer su i posle četiri godine u toku.

 

Agencija nije objasnila zašto vanredne kontrole traju godinama.

 

Podsetimo, Pištaljka je pisala o tome da su imovinu Siniše Malog istraživala dva beogradska javna tužilaštva – više i osnovno. Međutim, u oba slučaja predmet je obustavljen. Više javno tužilaštvo koje je ispitivalo Malog zbog sumnje na pranje novca, bez obrazloženja je odbacilo prijavu protiv njega, a Osnovno tužilaštvo je pokrenulo postupak zbog lažnog prijavljivanja imovine. Postupak je završen jer je Mali koristeći se institutom oportuniteta uplatio 200.000 dinara u dobrotvorne svrhe i tako izbegao dalju proveru.

 

Zanimljivo je da aktuelni ministar odbrane Nebojša Stefanović u svojoj imovinskoj karti nema ubeleženu nijednu nekretninu, nijedan automobil te nikakvu drugu imovinu osim štednje u banci. Pre devet godina, kada je stupio na funkciju, Stefanović je posedovao četvorosoban stan i automobil. 

 

Agenciju nije zainteresovala ni imovinska karta Branka Ružića koji je u javnosti kritikovan zbog skupocenog sata, a koji je 2013. godine i kažnjen zbog neprijavljivanja imovine. On je 2010. godine imao trosoban stan, tri godine kasnije petosoban stan, a od 2014. godine više ne poseduje nekretnine. Te 2014. godine, Agencija je kontrolisala njegovu imovinsku kartu i utvrdila da nema nepravilnosti.

 

Agencija za sprečavanje korupcije, koja vodi evidenciju o imovini i prihodima državnih funkcionera retko proverava podatke.