Koliko će situacija u Avganistanu uticati na porast izbeglica u Srbiji i regionu

Nakon što su talibani preuzeli vlast, veliki broj građana pokušava da napusti Avganistan. Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na to da su ljudi iz Avganistana najbrojnija migrantska populacija na Balkanskoj ruti, kao i da će razvoj situacije u toj zemlji najverovatnije uticati na novi talas izbeglica u mesecima koji dolaze, piše portal 021.rs.

Prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), od početka 2021. godine više od 550.000 Avganistanaca interno je raseljeno usled sukoba u njihovoj državi porekla, uključujući i 126.000 novih interno raseljenih lica između 7. jula i 9. avgusta 2021. godine.

Statistika ove institucije pokazuje da je tokom 2020. godine 22.000 ljudi iz Avganistana prošlo kroz teritoriju naše države, dok je taj broj za 2021. godinu 8.500. Prema podacima kojima raspolaže Beogradski centar za ljudska prava, u periodu od 2012. do 2020. godine ukupno 181.065 osoba iz Avganistana izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, dok je zahtev za azil u periodu od 2016. do 2019. godine podnelo ukupno 300 državljana Avganistana. Status izbeglice u Srbiji je dobilo ukupno 17 ljudi poreklom iz Avganistana u periodu od 2016. do 2020. godine, dok je njih osam dobilo subsidijarnu zaštitu u istom periodu. U Srbiji je od 2008. do kraja 2020. godine odobreno ukupno 194 zahteva za azil.

Prateći razvoj situacije na terenu gde je u velikim delovima Avganistana došlo do rapidnog pogoršanja stanja bezbednosti i ljudskih prava nakon povlačenja međunarodnih trupa iz te države i porasta nasilja koji teško pogađa civile, uključujući žene i decu, UNHCR poziva sve države da civilima koji beže iz Avganistana omoguće pristup svojoj teritoriji i da sve vreme obezbeđuju poštovanje načela zabrane prinudnog vraćanja. UNHCR ukazuje da je nužno obezbediti da ne dođe do ugrožavanja pristupa postupku azila, da granice ostanu otvorene, a da se ljudi u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vraćaju prinudno u oblasti u njihovoj državi porekla koje bi mogle biti opasne.

UNHCR poziva i na obustavu prisilnog vraćanja državljana Avganistana i lica koja su imala stalni boravak u toj državi, uključujući one čiji su zahtevi za azil odbijeni. Moratorijum na prisilno vraćanje u Avganistan treba da ostane na snazi sve dok se situacija u državi ne stabilizuje i ne bude procenjeno da je situacija u državi promenjena i da je bezbedan i dostojanstven povratak moguć.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na postupajuće organe u Republici Srbiji da pri odlučivanju o zahtevima za azil osoba koja dolaze iz Avganistana uzme u obzir preporuke UNHCR-a uvažavajući trenutnu situaciju u ovoj državi. 

Može se pretpostaviti da će jedan broj izbeglica iz Avganistana izabrati Balkansku rutu, kažu za Danas iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije (KIRS) povodom situacije u Avganistanu.

Iz Komesarijata objašnjavaju da je priliv migranata iz Avganistana kontinuiran i bez značajnijih promena tokom prošle godine, ali i prethodnih godina.

„Može se pretpostaviti da će jedan broj izbeglica iz ove zemlje izabrati Balkansku rutu kako bi stigli do Evropske unije, ali se ne može unapred tvrditi koliki bi taj broj ljudi bio. Svakako je potrebno vreme, budući da će proces migriranja zavisiti od situacije u tranzitnim zemljama (Pakistan, srednjeazijske države, Iran, Turska)“, ukazuju iz Komesarijata.

Kako navode, trenutno u prihvatnim i azilnim centrima u Srbiji boravi 3.886 migranata, a od tog broja su 30 odsto migranti iz Avganistana (1.170 ).

„Republika Srbija je 2015. godine rekla da će razviti kapacitete za smeštaj do 6.000 lica u svakom trenutku, što je i učinjeno. Štaviše, Srbija je razvila efikasan sistem prihvata i zbrinjavanja koji može da omogući smeštaj većeg broja lica, ukoliko je to potrebno. Strateški pristup rešavanju ovog problema, kroz funkcionisanje vladine Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova i godišnjim ažuriranjem Plana reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata, omogućava da Republika Srbija u svakom trenutku bude spremna da odgovori na sve vrste izazova“, naglašavaju iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović tvrdi da će se posledice krize u Avganistanu, odnosno eventualno povećanje migracija, u Srbiji i na Balkanu osetiti tek za „nekoliko meseci“, i navodi da se najverovatnije neće desiti migrantska kriza iz 2015. godine.

„Situacija u Avganistanu je teška i izbeglice trenutno najviše stižu u Iran i Tursku, koja je pogođena brojnim izbegličkim krizama. Iran im najviše odgovara zbog jezičkih i kulturoloških sličnosti. Za sada su to hiljade ljudi i situacija je pod kontrolom“, rekao je Đurović za agenciju Beta.

Inače, Albanija i Kosovo su najavile da će prihvatiti izbeglice iz Avganistana, a kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da je pitanje prihvatanja izbeglica, pored humanitarne solidarnosti, i deo saveza sa SAD, javila je Koha, a prenela Beta. Kurti je rekao da se Vlada Kosova mesec dana bavi tim pitanjem i da su za prihvat i smeštaj izbeglica iz Avganistana formirani timovi u saradnji sa američkim vlastima.

Aktivisti za ljudska prava u Srbiji pripremaju se za prihvat i pomoć izbeglicama čiji se dolazak očekuje. U susednoj Bosni i Hercegovini vlasti očekuju takođe povećan broj dolazaka Avganistanaca koji beže u Evropu pred talibanima, ali procenjuju da taj broj neće biti prevelik.

Pojedine organizacije u Srbiji, koje pružaju pomoć ljudima koji su napustili svoje domove i uputili se ka Zapadnoj Evropi, saopštile su da su vrata njihovih prostorija otvorena za nove izbeglice.

„Naša ljubav, misli i molitve su sa ženama i devojkama iz Avganistana. Ako ste već na putu ka Evropi, naš centar je otvoren za vas u Beogradu“, saopštila je na Tviteru organizacija Info Park iz Beograda, koja pruža pomoć izbeglicama i migrantima još od velike izbegličke krize 2015. godine.

I Gordan Paunović iz te nevladine organizacije kaže za Radio slobodna Evropa da nije realno očekivati da će se ponoviti razmere izbegličkog talasa iz 2015. godine, kada je dnevno u zemlju ulazilo između 3.000 i 10.000 ljudi. Međutim, dodaje i da je za očekivati da događaji u Avganistanu imaju posledice na migrantski tok u Srbiji.

„Migranti koji su se u prvih šest meseci pojavili u Srbiji su uglavnom kao motiv za napuštanje zemlje navodili strah od talibana. Većina njih uglavnom dolazi ili sa teritorija na kojima su talibani već bili uspostavili kontrolu ili su bili u takvom nadiranju da je bilo izvesno da će se to desiti. Tako da je taj strah već primetan“, kaže Paunović.

Ukoliko dođe do značajnog povećanja broja ljudi koji pristižu, Paunović smatra da će biti neophodno da se sistem promeni.

„Moraće da se angažuje veći broj i nevladinih organizacija i državnih kapaciteta, kao što je to uostalom i bio slučaj između 2016. i 2018. godine“, kaže Paunović.

Nakon što su talibani preuzeli vlast, veliki broj građana pokušava da napusti Avganistan. Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na to da su ljudi iz Avganistana najbrojnija migrantska populacija na Balkanskoj ruti, kao i da će razvoj situacije u toj zemlji najverovatnije uticati na novi talas izbeglica u mesecima koji dolaze, piše portal 021.rs.