Korpe sve praznije – do kada će trajati talas poskupljenja?

Šta se događaja sa cenama hrane – pitanje je koje sve više zabrinjava građane. Gotovo da ne postoji grupa namirnica koja je zadržala istu cenu u odnosu na prošlu ili početak ove godine… Kriva u zvaničnoj statistici takođe pokazuje skok – inflacija u odnosu na septembar 2020. godine iznosi 5,7 odsto. Da li će cene nastaviti da rastu?

„Sve je poskupelo“ – utisak je svakog ko je poslednjih nedelja makar jednom otišao u nabavku, u korpu staje sve manje proizvoda za novac kojim je ona nekada mogla i da se napuni. Potrošači čak bolje od statističara znaju da je inflacija prisutna, ali kada se zvanična statistika detaljnije pogleda, zaključak glasi:

U odnosu na septembar 2020. godine cene hrane i bezalkoholnih pića veće su 8,3 odsto. Meso je skuplje za 9,4, ulja i masti za čak 19 odsto, a cene povrća „skočile su“ za neverovatnih 29,9 odsto. Odeća i obuća – kroz prizmu brojki – skuplje su za 1,3 odsto. Kada se sve sabere – cene u odnosu na septembar 2020. veće su u proseku za 5,7 odsto.

Poskupljenje, posebno hrane, globalni je trend – pojašnjavaju ekonomski analitičari. Pandemija, povećana tražnja, poskupljenja energenata – gasa, nafte, primarnih poljoprivrednih proizvoda, transporta – sve je to u konačnom zbiru doprinelo rastu cena. Šta građane Srbije čeka do kraja godine?

„Procena je da u ovom trenutku, u suštini, nisu poremećeni ti lanci snabdevanja, odnosno proizvoda ima u prodavnicama i kupci mogu da ih nabave kao i ranije, samo po višim cenama. I ne treba očekivati da će se taj problem rešiti do kraja prvog tromesečja naredne godine, odnosno do sredine naredne godine“, kaže Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

A da li država treba da interveniše i kako? Jedan od mogućih poteza je plasiranje robe na tržište iz robnih rezervi, čime bi se povećala ponuda i zaustavio rast cena. Ekonomisti kažu da je trenutni talas poskupljenja privremenog karaktera. Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić za N1 kaže da zato ni centralne banke ne bi trebalo da reaguju.

„Baza inflacija je relativno niska, u Evropi i kod nas, a to je argument koji ide u prilog te teze da će se u 2022-godini verovatno vratiti u ciljane okvire. Do prvog kvartala naredne godine bi trebalo da znamo da li će se ova kriza odnosno velike fluktuacije posebno cena gasa smiriti…“, kaže Đukić.

Đukić dodaje da je u priči o inflaciji značajno pitanje i stabilnost kursa. Stabilan kurs je – kaže – „brana“ za dalji rast cena. A osim što je pogođen kućni budžet svake porodice u Srbiji, ovakva poskupljenja mogu imati i negativne posledice na privredni rast – ali, ekonomisti su optimistični: posledice neće biti dramatične.

Šta se događaja sa cenama hrane – pitanje je koje sve više zabrinjava građane. Gotovo da ne postoji grupa namirnica koja je zadržala istu cenu u odnosu na prošlu ili početak ove godine… Kriva u zvaničnoj statistici takođe pokazuje skok – inflacija u odnosu na septembar 2020. godine iznosi 5,7 odsto. Da li će cene nastaviti da rastu?