MINISTAR: Deficitarnim nastavnicima i za trećinu veće plate
Podeli vest:
Rektori univerziteta, ministar prosvete i članovi Nacionalnog akreditacionog tela raspravljali su o inicijalnom obrazovanju, odnosno kako da navedu mlade da se školuju za nastavnike i druga deficitarna zanimanja.
Nedostatak kadrova najviše se oseća u IT sektoru, ali i u nastavnom kadru. Zato za inicijalno obrazovanje nastavnika treba naći dugoročno rešenje, prenosi RTS zaključak.
„Iskreno se nadam da će to biti neki načini na koje kroz programe kratkog ciklusa možemo da osposobimo određen broj ljudi da se na kompetentan način bave tim poslom. To bi uticalo i na povećanje zapošljavanja. Mislim da je situacija sa nastavničkim zanimanjima vrlo osetljiva u ovom trenutku. Jer to su teške studije, posao je zahtevan, izuzetno ogovoran za budućnost naše zemlje, a mislim da nadoknada za taj posao nije adekvatna„, objašnjava prof. Ivanka Popović, predsednica Konferencije univerziteta Srbije.
Do tada, da bi nastavnici ostali na radnim mestima, omogućiće im se prekvalifikacije i tutori, a stimulisaće se i školovanje budućih nastavnika.
„Dok ne rešimo pitanje dugoročnijem pristupu ovoj priči, jednoročno ćemo određivati fondove i stipendije za deficitarne struke, naročito se tu ističu matematika sa informatikom, fizika i neke druge. Ali deficit moramo da rešimo i na druge načine. Jedan od načina je da zadržavamo mlađe penzionere, da angažujemo studente završnih godina, apsolvente, u tom smislu moramo da korigujemo i postojeće zakone gde smo to podigli na potrebu da bude master, zaista je to u ovom trenutku preambiciozno„, objašnjava ministar prosvete Mladen Šarčević.
Tako će, na primer, student koji se školuje za rad u obrazovanju, imati stipendiju, pravo na studentski dom, uz obavezu da određen broj godina, koliko je stipendiran, provede u sistemu obrazovanja. Kratkoročne mere, kaže Šarčević, moguće je primeniti već od septembra.
Veće plate deficitarnim nastavnicima
Ministar je najavio i povišice za matematičare i druge deficitarne profile.
„Nemamo dovoljno nastavnika matematike i fizike i mnoge škole imaju problem da obezbede ove predavače. Glavni razlog su male plate. Studenti matematike, fizike ili informatike neće da rade u prosveti. Oni sebe vide u privredi, gde su plate mnogo veće. Predložićemo da se od 1. septembra plate deficitarnim kadrovima u prosveti uvećaju do 30 odsto“, rekao je Šarčević.
Inače, problem nedostatka ovih profila već dugo muči prosvetni sistem. Prema infomacijama „Novosti“, u jednoj beogradskoj gimnaziji celo prvo polugodište deca skoro da nisu ni imala časove matematike, a problem im je i latinski jezik, jer kada nastavnik ode na bolovanje nema ko da ga zameni, pošto na tržištu nema nastavnika latinskog. U školama nedostaju i nastavnici engleskog i nemačkog jezika.
Deficitarne predmete često predaju i studenti. Prema prošlogodišnjim podacima Ministarstva prosvete, nestručnih nastavnika u Srbiji bilo je oko 1.000 i oni su učili oko 27.000 osnovaca. Ti podaci su pokazali da ima 457 nestručnih nastavnika matematike, 239 fizike, 109 nastavnika informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nestručnih nastavnika engleskog jezika.
Nestručnim kadrovima smatraju se nastavnci koji nemaju potrebno obrazovanje, propisano pravilnicima Ministarstva prosvete. To, međutim, ne znači da oni nisu sposobni da, recimo, đacima petog razreda predaju matematiku, ali pravno i usko stručno gledano, nemaju formalne kompetencije.
Rektori univerziteta, ministar prosvete i članovi Nacionalnog akreditacionog tela raspravljali su o inicijalnom obrazovanju, odnosno kako da navedu mlade da se školuju za nastavnike i druga deficitarna zanimanja.
Podeli vest:
