Nema popuštanja restriktivnih mera bez dve sedmice pada novih inficiranih

Epidemiolog Predrag Kon istakao je da danas da je za postepeno popuštanje restriktivnih mera potrebno najmanje dve nedelje jasnog smanjenja broja novih infekcija.

Kon je, na konferenciji za štampu, kazao da se nalazimo u najznačajnijoj nedelji po pitanju infekcija, da je ovo maksimum.

Preneo je da je neposredno pre konferencije razgovarano sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je pitao kada se može očekivati popuštanje mera, i tražio da struka o tome raspravlja.

„Ja sam mu direktno odgovorio da mora najmanje dve nedelje da se vidi potpuno jasan pad broja novih slučajeva, pa da može da se razmišlja o postupnom ukidanju mera“, rekao je Kon i dodao da to može biti krajem aprila.

„Ali, oprezno, vrlo oprezno će o tome da se odlučuje, to je sigurno“, naglasio je Kon.

Da nema ulaska i izlaska iz domova za stare

Lončar je apelovao na domove za negu starijih lica da još jednom preispitaju svoj rad i funkcionisanje, te pokušaju na sve načine da sprovedu mere koje su preporučene, a pre svega da nema ulaska i izlaska iz doma. “Smatram da je to ozbiljno da se ne ulazi i izlazi iz doma dok ne prođe ova pošast“, rekao je on odgovarajući na pitanje kakva je situacija u staračkim domovima. Kon je objasnio da nema načina da lica koja se eventualno zaraze u domu za stare budu izolovana, kao ni drugi koji su sa njima imali kontakt, uključujući zaposlene. Nema mesta da se svi izmeštaju na drugo mesto, rekao je Kon.

Bez retriktivnih mera imali bi eksplozivan rast obolelih i mrtvih

Da nisu preduzete mere za sprečavanje širenja virusa korona, to bi bilo eksplozivno, u smislu da bi se završilo za šest nedelja, ali sa ogromnim brojem zaraženih, samim tim i onih kojima je potrebna hospitalizacija, respirator, a što neminovno dovodi i do povećanja smrtnih ishoda, izjavio je Kon.

On je ponovio svoj stav da se na kraju nećemo stideti našeg, srpskog scenarija, koliko god, kako kaže, da bude napadan u budućnosti.

Na redovnoj konferenciji za novinare, Kon je upitan kakav bi srpski scenario bio da nisu preduzete mere, kazao da to ne bi bio srpski scenario, već neki „scenario X“ i dodao da ne može da tvrdi da bi bio italijanski ili španski.

„Ali, bez preduzetih mera, smanjenja kontakta, socijalne distance, jednostavno to bi bilo eksplozivno, u šta nema sumnje. To se svuda dešava eksplozivno, ukoliko nema mera, a to znači da bi se sve završilo u šest nedelja, sa ogromnim brojem zaraženih, a onda samim tim u kratkom vremenskom periodu velikog broja onih koji traže bolničko lečenje i na kraju ogromnog broja onih koji u kratkom vremenskom periodu bi morali na respirator“, pojasnio je Kon.

Dodaje da umesto postupnog povećanja broja pacijenata koji zahtevaju respirator, tada bi imali sve odjednom.

„U takvim situacijama nijedan zdravstveni sistem nije pokazao sposobnost adaptacije, svi su bili mnogo više napadnuti samom infekcijom, za kratko vreme su obolevali i zdravstveni radnici i samim tim isključeni iz mogućnosti da pruže pomoć“, kaže Kon.

Ističe da kolaps zdravstvenog sistema zajedno sa velikim brojem zaraženih i onih kojima je potreban respirator dovodi neminovno do povećanja broja smrtnih ishoda i to je, kako kaže, nešto što smo na veliku žalost viđali u Italiji i Španiji.

„Uslovno rečeno, imali smo sreće da sve to vidimo i shvatimo da sa ovim virusom nema šale“, kazao je.

Navodeći da su mnogi iz struke smatrali da ovaj virus neće izazvati epidemiju, Kon je kazao da ih je COVID 19 sa te strane na neki način iznenadio, jer je pokazao veći potencijal, nego što su mnogi očekivali.

„Bilo je onih koji su verovali da može imati pandemijski potencijal, pre svega mislim na profesora Radovanovića, jer je on na to upozoravao, ali, svejedno, brzo smo reagovali i preokrenuli čitav način razmišljanja“, dodaje Kon.

Kako zaključuje, u Srbiji je bilo ravnomerno i nećemo se stideti na kraju našeg srpskog scenarija koliko god, kako kaže, da bude napadan u budućnosti.

Početak šest nedelje boj zaraženih nešto niži, samo da ostane tako

Kon je rekao da je u petoj nedelji bila najava da idemo na gore, pošto je počela sa 305 zaraženih, ali da se to nije dogodilo i da sada šestu nedelju počinjemo sa većom brojkom od oko 270 zaraženih, ali da je ona opet manja nego na početku pete nedelje.

„Sam početak šest nedelje je već nešto niži i samo da ostane tako. Nadam se da će se već krajem šeste nedelje brojka spustiti. Neću, ipak, ništa da prognoziram, sačekaćemo“.

Kon kaže da će nagli pad značiti da se dve nedelje za redom to jasno vidi, da oko toga nema dileme, odnosno da virus polako izgubi snagu prenošenja.

„Tek tada možemo ozbiljno početi raspravu o tome (o merama), a dotle moramo da držimo ozbiljno situaciju pod kontrolom, a posebno u domovima za stare gde može sve da nam padne ako korona virus uđe u njih“, kazao je Kon.

Dodaje da je sve preduzeto da se to ne desi i da će, ako se to desi, morati striktno i brzo da se reaguje i da se zaposleni i sa najmanjim simptomima sklone sa posla.

„Umereni optimizam treba negovati, ne smemo se sada opuštati, jer ako krene naopako, može vrlo brzo da se izokrene. Tu je izlaz samo u gvozdenoj disciplini“, poručio je Kon.

Nijedna mera se ne sprovodi proizvoljno i to je osnovni razlog zašto se svi slažemo da treba da držimo situaciju sa korona virusom pod kontrolom, što je veoma važna stvar u šestoj nedelji, izjavio je ministar Lončar.

Lončar: Bitno je hospitalizovati bolesne, nije bitno gde

Lončar je izjavio da nije bitno da li će neko otići u privremenu bolnicu u Nišu ili u Beogradu, već da će otići tamo gde ima mesta i gde lekari mogu da prate njihovo zdravstveno stanje.

On je tako odgovorio na pitanje kada će opšta bolnica Leskovac postati kovid bolnica i zašto se pacijenti sa lakšom kliničkom slikom iz Leskovca šalju u Niš i Beograd i da li to može da odvrati ljude da se uopšte jave lekare.

„Danas je ekipa epidemiloga i lekara u leskovačkoj bolnici i večeras će biti izveštaj kada će bolnica biti spremna“, rekao je Lončar i dodao da onaj ko ne bi da ide u drugo mesto – mora i da preuzme odgovornost na sebe, jer ugrožava svoj život i svoje zdravlje.

Poručio je svima koji tako razmišljaju da je najvažnije da se tim ljudima spasi život, a da oni posle mogu da se žale što ih je država vozila, na primer, 100 kilometara više.

Na pitanje TV Šabac da li je istina da su lekari i sestre bili zatvoreni ceo dan u bolnici u Šapcu, pošto nije bilo testova da bi se testirali zaposleni u obe smene istog dana i da je polovina morala da čeka drugih dan, ministar je rekao da je u Šapcu bilo pozitivnih na korona virus i da su testirani ostali radnici.

„Vrlo verovatno da u jednom momentu nije bilo dovoljno podloga za testiranje i da se čekalo da stignu. Teško je da neko može da bude vidovit i da zna gde će biti potrebno više podloga, a gde manje. Par sati je u pitanju. Svi su testirani, dezinfikovano odeljenje ginekologije i napravljena je nova organizacija rada“, naveo je ministar.

Uskoro kovid bolnica u Leskovcu, smanjiti pritisak na Niš

Infektolozi i virusolozi su danas već u Leskovcu, gde je bolnica određena za kovid pacijente, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ukazao da je do sada bio veliki pritisak na Niš, jer ceo jug i Kosovo i Metohija gravitira tom centru.

Lončar je tako odgovorio na konstataciju novinara da je broj pacijenata u hali Čair veći od onog u privremenim bolnicama u Beogradu i Novom Sadu zbirno, šta to govori o epidemiološkoj situaciji u Srbiji i koje mere su preduzete da svi dobiju zdravstvenu negu, te kada će proraditi kao covid bolnica u Leskovcu.

Rekao je da su pripreme za uspostavljanje bolnice u Leskovcu za kovid pacijente u toku, i da su danas već tamo infektolozi i virusolozi.

On je potvrdio da je na Niš veliki pritisak, jer oko njega gravitira ceo jug i KiM.

„Na nama je da obezbedimo dodatne kapacitete da zbrinemo ljude”, kazao je Lončar, podsećajući građane da je jedini način izbegavanja infekcije ako nema kontakata.

Nejednako se poštuju mere – negde izrazito, a negde ne toliko

Kon je kazao najviše inficiranih ima u Beogradu, bez obzira što je utisak da je daleko veći pritisak za smeštaj na jugu Srbije.

“Urađeno je što smo mogli. Pratićemo i dalje epidemiološku situaciju. Ne vidim da može još nešto da se uradi, osim da se poštuju mere”, podvukao je Kon.

Preneo je svoj lični utisak da se nejednako poštuju mere – negde izrazito, a negde ne toliko – ali da to tokom događanja nije moguće procenjivati.

“Ono što znam od pandemije gripa jeste da je smrtnost bila 15:1 u zavisnosti od okruga. Radi se o kulturološkom pitanju. Stvara se godinama neko mišljenje da su respiratorna oboljenja nešto što prolazi, ali u ovom slučaju je bila potrebna brza reakcij”, objansio je on.

Kon je pozvao građane, posebno iz delova zemlje gde se ponašaju tako kao da ne shvataju ozbiljnost oboljenja, da idu u kovid ambilante da se pregledaju ako imaju simptome i da ne razmišljaju o tome da će moći da prevaziću bolest na nogama.

“Važno je na vreme da se otkriju i da se odmah meri saturacija, odnosno količina kiseonika u krvi. Ako pravovremeno stigne pacijent na respirator on ima ozbiljnu šansu da preživi, ako ne onda gotovo da nema šanse. Svi koji imaju povišenu temperaturu, osećaj kratkog daha, bilo kakvu težinu prilikom disanja neka idu na testiranje u kovid ambulante”, zaključio je on.

Oboleli u proseku imaju od 15 do 20 kontakata

Oni koji su oboleli od virusa korona u proseku su imali 15-20 kontakata, koji takođe moraju biti ispitani na prisustvo tog virusa, ali taj broj zavisi, pre svega, od godina starosti obolelog, izjavio je Kon.

„U proseku 15-20 kontakata su imali oboleli, ali to se menja i sam prosek se ne prati“, rekao je Kon na pres konferenciji odgovarajući na pitanje novinara NIN-a.

Kon je dodao da broj kontakata zavisi i od godina starosti obolelog, odnosno da li je reč o radnoaktivnom delu stanovništva ili starijim osobama.

„Najviše je bilo radno aktivnih, pa su kontakti relativno veliki, a kod starijih je neuporedivo niži. Ali, srećom starijih nismo mnogo ni imali, oni su se uglavnom zadesno inficirali“, rekao je Kon.

Pozitivni sa blagom slikom biće smeštani i u banje

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će pozitivni na korona virus sa blagim simptomima biti smeštani i u specijalne bolnice u banjskim centrima, kao što su Selters, neke u Vojvodini i druge.

Lončar kaže da njihovi kapaciteti odgovaraju svemu što treba za takve bolesnike i da je jasno da čim se zovu specijalne bolnice – da imaju i potreban medicinski kadar, a biće i pojačani medicinskim kadrom, koji je već lečio pozitivne na koronu.

Ministar je naglasio da je najvažnije da se kod onih sa blagom slikom pravovremeno registruje promena zdravstvenog stanja ili pad kiseonika u krvi, stanje pluća ili krvne slike ili neka druga promena, pošto neki ljudi ne znaju koje sve zdravstvene probleme imaju.

Zato je važno, ističe Lončar, da se smeštaju oni sa blagim simptomima u privremene bolnice, jer se njima tamo više puta dnevno proverava saturacija – kiseonik u krvi i snimaju pluća.

„Moraju svi da shvate da nije ničiji hir da neko sedi u privremenoj bolnici, već da svaka na vreme prepoznata promena stanja direktno spasava život. Ako vidite kod pacijenta da je saturacija pala na 95 ili 93 i na vreme određujete šanse za njega da preživi su mnogo veće, nego kada padne na 80 ili 70“.

Lončar ističe da je zato neophodan lekarski nadzor i da svi treba da shvate da privremene bolnice, takođe, spašavaju život ljudi.

Kon je takođe naglasio da kada je pacijent sa blagom slikom u kućnoj izolaciji odlaže odlazak kod lekara i ne može uvek na vreme da primeti promene u svom zdravstvenom stanju, dok se u privremenim bolnicama to prati na dnevnom nivou i može da se spasi nečiji život ili skrati lečenje pacijenta.

Epidemiolog Predrag Kon istakao je da danas da je za postepeno popuštanje restriktivnih mera potrebno najmanje dve nedelje jasnog smanjenja broja novih infekcija.