• Oko 40 odsto građana Srbije koji odlaze na rad u inostranstvo ide u Nemačku

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Dve trećine građana Srbije koji zemlju napuštaju zbog posla odlazi u EU, od čega čak 40 odsto u Nemačku, dok 60 odsto onih koji su tu zemlju odabrali za radnu destinaciju učestvuje u kružnim migracijama, odnosno radi na relaciji dijaspora-matična zemlja, čime doprinosi matici svojim znanjem, ali i finansijski, podaci su nemačke organizacije GIZ.

    Nemačka organizacija za saradnju GIZ je istakla u saopštenju da najnoviji trendovi pokazuju da najvažnije radne destinacije za srpske državljane postaju Slovenija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska, Malta i Češka, koje iz godine u godinu beleže sve veći broj srpskih migranata u odnosu na tradicionalne destinacije, poput Francuske, Nemačke i Švajcarske.

    „Većina migracija u ove zemlje po prirodi je privremena ili kružna, sa ograničenim potencijalnom za trajnu migraciju“, ocenila je predavačica Ketrin Džejms, odgovarajući na pitanja novinara tokom treninga „Cirkularne migracije, povratak i reintegracija“ u organizaciji GIZ.

    Savetnik u kabinetu ministarke za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Igor Perić istakao je da je cilj ove i buduće Vlade Srbije da podstakne cirkularne i povratne migracije stanovništva.

    „Svedoci smo da nisu samo visokoobrazovani kadrovi oni koji odlaze. Poslednjih nekoliko godina izražen je odlazak zanatlija, zbog čega se Srbija suočava sa manjkom radne snage u tim oblastima“, naveo je Perić i podsetio da je GIZ u okviru programa „Migracije i dijaspora“ podržao i izradu Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021-2027, kao i prateći Akcioni plan za period 2021-2023, koji je prošle godine usvojila Vlada Srbije.

    U Evropskoj uniji, jedan od najučestalijih primera cirkularnih migracija su državljani trećih zemalja, koji rade u EU, a koji žele da započnu posao u zemlji porekla.

    „Kada su u pitanju državljani Srbije, uglavnom je reč o profesorima, lekarima i drugim stručnjacima koji žive u zemljama EU, a koji su voljni da podrže Srbiju tako što obavljaju deo svojih profesionalnih aktivnosti u njoj“, istakla je naučna saradnica u Afričkom centru za migracije i društvo Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu Nasim Madžidi.

    Govoreći o programu „Migracije i dijaspora“, projektna menadžerka Jovana Stamenković istakla je da pored jačanja kapaciteta institucija, koje se bave upravljanjem migracijama, GIZ radi i na direktnoj podršci povratka pripadnika dijaspore u Srbiju u cilju doprinosa ekonomskom rastu, povezivanju sa zemljom maticom i transferu znanja i veština stečenih u Nemačkoj.

    Organizacija GIZ u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte, a podsetila je da je od 2000. godine, Nemačka kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko dve milijarde evra.

    Dve trećine građana Srbije koji zemlju napuštaju zbog posla odlazi u EU, od čega čak 40 odsto u Nemačku, dok 60 odsto onih koji su tu zemlju odabrali za radnu destinaciju učestvuje u kružnim migracijama, odnosno radi na relaciji dijaspora-matična zemlja, čime doprinosi matici svojim znanjem, ali i finansijski, podaci su nemačke organizacije GIZ.

     
     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija