Skriveni troškovi gde god da krenete, da li znate da je otvaranje boce vina u kafani 400 dinara

Da je naš sugrađanin odlučio da vino kupljeno u vinariji popije kod kuće, prošao bi jeftinije. Ovako je uslugu otvaranja flaše platio 400 dinara.

„Gde ste vi uz vino koje je kupljeno kao flaša koju biste vi odneli na neko drugo mesto i popili, u ovom slučaju imali zapravo slučaj da ste to isto vino konzumirali i da je vlasnik vinarije imao određene dodatne troškove. U meri u kojoj je on vas unapred obavestio on nije pogrešio“, kaže prof. dr Aleksandra Praščević sa Ekonomskog fakulteta.

Kada krenemo u kupovinu, banku, restoran… na tehnički pregled ili putovanje, svugde nas vrebaju skrivenu troškovi.

Svi smo spremni da montažu i transport nameštaja dodatno platimo, ali malo ko računa na nekoliko stotina dinara po spratu. Ili na obradu dokumentacije prilikom tehničkog pregleda.

„Znamo da je ograničena na 6.000 dinara i svi naplaćuju uglavnom tu maksimalnu cenu tehničkog pregleda, ali onda kada im date svu  dokumentaciju i obavite kod njih i registraciju, oni vam naplate 1.000 dinara neki trošak pripreme dokumentacije. Ja sam baš pre neki dan imao tu situaciju i rekao sam da ne znam o čemu se radi i da ne želim da platim i ta stavka je bila sklonjena sa računa“, kaže Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača „Efektiva.

Boravišne takse, osiguranja ili doplate za gorivo u turističkim agnecijama ili na sajtovima za rezervaciju apartmana.

„Agencije imaju pravo da naplate doplatu za gorivo, ali moraju da ispoštuju proceduru.Moraju putniku da objasne zašto traže baš toliko novca, da mu matematički prikažu šta čini taj trošak doplate za gorivo. To ni jedna agencija nije uradila prošle godine, brojne su završile na sudu i doneto je nekoliko desetina rešenja inspekcije da je to bila nezakonita radnja“, kaže Gavrilović.

Po zakonu, potrošaču se mora reći šta će mu sve biti naplaćeno. Zato bi stavke na računu trebalo dobro pogledati. Ipak, ne znamo svi zakone i nemamo dovoljno vremena za reklamacije.

„Potrošač se prvo obraća onome ko je njegova prava ugrozio. Dakle samom tom trgovcu, samom prodavcu pokušava da reši spor sa njim, iza toga ako to ne uspe ide se na tržišnu inspekciju, ide se na udruženja potrošača kojima se obraća za pomoć, zatim ako se i to ne reši, ide vansudski postupak, pa sud, ali u velikoj većini slučajeva potrošači to ne rade“, kaže profesorka Aleksandra Praščević . 

Prema nekim proračunima, na sitne skrivene svakodnevne naknade ponekad se mesečno potroši i više hiljada dinara. Neko će reći, i nije toliko mnogo, ali mi oduzimamo, a trgovci i ugostitelji sabiraju.