Šta i koliko čega ima u robnim rezervama

U Beogradu počinje „Agro Belgrejd“ koji će okupiti vodeće proizvođače voća, povrća i vina iz zemlje i regiona, proizvođače poljoprivrednih mašina i opreme, stručnjake. Potvrđen je dolazak svih ministara poljoprivrede iz zemalja u okruženju. Biće to prilika i za nastavak razgovora o međusobnoj saradnji i pomoći u slučaju nestašica na nekim tržištima.

Hrana je socijalna i ekonomska kategorija. U kriznim situacijama kakva je bila zbog pandemije kovida ili sada kada su na istoku Evrope ratni sukobi, posebno na značaju dobija političko – bezbednosna funkcija a šta i koliko čega ima u robnim rezervama – pitanje je od nacionalnog interesa.

Zbog toga se izuzetno retko saopštava da, na primer, u skladištima imamo 240 hiljada tona pšenice, 11.000 litara ulja, više od 2.000 tona mleka u prahu, više od hiljadu tona pasulja.

„Kupljeno je nešto iz novog roda, ima nešto starog. U svakom slučaju, mi se trudimo da obezbedimo kontinuitet na zalihama“, kaže Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine.

Proizvodnja pšenice je oko milion tona veća od domaćih potreba. Slično je i sa kukuruzom.

Proizvodi se oko šest miliona tona, a troši oko četiri miliona tona. Sa mesom i mlekom ne stojimo tako dobro jer je zbog rasta cena stočne hrane govedarstvo u padu, kao i svinjogojstvo, tako da smo odavno uvoznici mesa za preradu.

„Logično je da vlade drugih zemalja vodeći računa o nacionalnoj prehrambenoj sigurnosti u sopstvenoj zemlji traže alternativu za pribavljanje upravo ovih roba koje beleže konstantan rast cena na svetskom tržištu, logično je da će se obratiti svojim tradicionalnim partnerima“, rekla je Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta.

Upravo je to bila tema razgovora ministara poljoprivrede Srbije i Crne Gore.

Vladimir Joković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore rekao je da se uglavnom razgovaralo o saradnji, o kontinuiranoj nabavci svih nedostajućih poljoprivrednih proizvoda Crnoj Gori i da je naišao na potpuno razumevanje.

„Crna Gora se nalazi na prioritetu država u regionu kada je u pitanju isporuka poljoprivrednih proizvoda“, istakao je Joković.

Uprkos velikim subvencijama Crna Gora ima samo viška vina, dok je proizvodnja svih životnih namirnica, u nekim slučajevima i do 80 odsto manja od onoga što je potrebno.

„Moramo da budemo spremni u određenim okolnostima da zemljama koje su nama prijateljske, dokazano prijateljske i zemlje koje poštuju srpski narod – pomognemo ukoliko dođu u izvesnu krizu snabdevanja“, kaže Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine.

U Crnoj Gori kažu da odnosi dve zemlje odavno nisu bili bolji, a čini se i da se posle početnog nepoverenja sve više uviđaju prednosti Inicijative „Otvoreni Balkan“.

„Tu ja vidim šansu i oni koji su to kreirali, dakle, predsednik Republike Srbije Vučić, Rama i Zajev su napravili jedan iskorak koji će se negde u budućnosti pokazati kao istorijski za Zapadni Balkan“, rekao je Joković.

Upravo, početkom prošle godine Srbija je ukinula zabranu izvoza deficitarnih proizvoda, najpre za zemlje članice „Otvorenog Balkana“, a onda i u susedne zemlje koje nisu pristupile Inicijativi.

Proizvodi se oko šest miliona tona, a troši oko četiri miliona tona. Sa mesom i mlekom ne stojimo tako dobro jer je zbog rasta cena stočne hrane govedarstvo u padu, kao i svinjogojstvo, tako da smo odavno uvoznici mesa za preradu.