dečja cipelica Foto: Pixabay
Srbija

U 2021. prijavljen nestanak 1.287 dece, za njih 13 se još traga: Može li Amber Alert da pomogne?

Izvor: 
Euronews Srbija Ned, 29/05/2022 - 12:08











Tokom prošle godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1.287 maloletnih lica, od kojih je pronađeno 1.274, što znači da 13 porodica još uvek traga za svojim najvoljenijima, podaci su Fondacije "Tijana Jurić". Deca koja nestanu spadaju u visokorizičnu grupu kojoj preti opasnost da budu zlostavljana, oteta ili eksploatisana, najčešće kao radna snaga ili u svrhu prostitucije.

Nevladina organizacija Astra imala je tokom prošle godine 11 prijava nestanka dece u Srbiji, a od tog broja osam je pozitivno rešeno i deca su pronađena. Hristina Piskulidis iz NVO "Astra" kaže da je najveći problem u Srbiji što ne postoji precizna evidencija o broju nestale dece.

"Zvanična statistika je problem, jer ne postoji. Imamo da godišnje nestane od 1.000 do 2.000 ljudi, a ne znamo precizno koliko je među njima dece. Naša orgnizacija imala je tokom prošle godine oko 750 poziva i 11 prijava nestanka dece. Osam slučajeva je pozitivno rešeno, a za troje se traga. Nisu u pitanju bile otmice trećeg lica već bežanje od kuće i roditeljske otmice", pojasnila je ona za Euronews Srbija povodom Međunarodnog dana nestale dece koji je obeležen 25. maja.

Kada se pomene nestanak dece svi prvo pomisle na kriminalne otmice. Srbiju su proteklih godina potresle sudbine Barbare Vitez, Biljane Đorić, Eleonore Arežine i Đorđa Andrejića koji su nestali i njihova sudbina je i dalje nepoznata. Njihovi nestanci bili su iznenadni, potraga iscrpna, ali do epiloga nije došlo. Za njima traga i Interpol.

Amber Alert sistem u Srbiji?

U potrazi za nestalom decom važnu ulogu igra i Amber Alert sistem. Pre dve godine formirana je Radna grupa za izradu zakona o uvođenju Amber Alerta u Srbiji.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i predsedavajući Fondacije Amber Alert Evropa Frank Hoen potpisali su u Beogradu, krajem februara ove godine, Memorandum o razumevanju, koji će značajno unaprediti aktivnosti na polju pronalaska nestale dece.

Sistem se ne aktivira za svakim nestalim detetom, već za to moraju da budu ispunjeni određeni kriterijumi. U zemljama u kojima je uveden pokrene se dva ili tri puta godišnje, kada postoje jasne indicije da je dete u životnoj opasnosti. Javnost se o nestanku deteta obaveštava pitem medija, slika deteta objavljuje na svim televizijama, u novinama, slede i obaveštenja o nestanku na auto-putevima.

Da je postojao sistem brzog obaveštavanja možda bi bile drugačije sudbine devojčica čija je sudbina potresla Srbiju.

Ivana Podraščić (14) iz Batajnice ubijena je avgusta 2014. godine. Za silovanje i ubistvo uhapšen je višestruko osuđivani Darko Kostić iz Beograda (39). Telo je pronađeno dva meseca nakon što je devojčica nestala u dvorištu kuće u kojoj je živeo Kostić u beogradskom naselju Rakovica.

Kostić je devojčicu silovao, a potom udario motikom u glavu, zavio u ćebe i sunđer i zakopao u iznajmljenoj kući u Rakovici.

Tijana Jurić (15) ubijena je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine, a 12 dana porodica i cela Srbija su se nadali da je devojčica živa. Tijanu je oteo Dragan Đurić (38) u Bajmoku. Trinaest dana nakon nestanka, 7. avgusta, posle intenzivne potrage, policija je pronašla telo devojčice na zapuštenom smetlištu uz lokalni put koji vodi od sela Svetozar Miletić prema Čonoplji, što je 23 kilometra od mesta na kojem je oteta.

U Ukrajini prijavljen nestanak 2.100 dece

Na Međunarodni dan nestale dece, 25. maj,  najsumorniji podaci stižu iz Ukrajine. Od početka rata u toj zemlji prijavljeno 2.100 slučajeva nestale dece, objavila je organizacija Missing Children Europe.

Hristina Piskulidis iz organizacije Astra (koja je deo Missing Children Europe) kaže da je ruska invazija na Ukrajinu dovela hiljade dece u opasnost od nasilja, trgovine ljudima, seksualnog zlostavljanja, eksploatacije i nestanka. Napominje da postoji opasnost da je broj nestale dece u Ukrajini i veći od 2.100, ukoliko se ima u vidu da je narušena infrastruktura.

"To ne mora da bude realan broj. Znamo da je samo u jednom momentu sa 343 dece u jednom trenutku izgubljen kontakt zbog bombardovanja, nestanka struje, sukoba. Realan broj dece biće poznat kasnije", navela je ona za Euronews Srbija.

Napominje da je prema zvaničnim izveštajima ukrajinske države 232 dece do sada ubijeno, a 427 ranjeno od početka rata u Ukrajini.

Piskulidis kaže da uprkos teškim uslovima života i rada izazvanih ratom, uključujući nedostatak pristupa kancelariji i telefonskoj liniji 116000, ukrajinska nevladina organizacija Magnolija (koja je deo Missing Children Europe) nije prestala da podržava nestalu decu i porodice. Tokom prvih nedelja rata, operateri dežurnih telefona, i sami u skloništima, koristili su svoje mobilne telefone kako bi nastavili da primaju prijave i traže nestalu decu, kao i da pružaju emocionalnu podršku deci i porodicama.

Značaj mreže organizacija

Zahvaljujući prekograničnoj saradnji i podršci organizacije Missing Children Europe i njene mreže članica, među kojima je i Astra (koja vodi 116 000 liniju u Srbiji), nekoliko ukrajinske dece koja su nestala tokom migracija u EU, pronađena su bezbedna i zdrava, i ponovo su povezana sa svojim porodicama.

Zbog toga je Missing Children Europe pozvala vlade zemalja svojih članica, kao i vlade zemalja EU, da preuzmu odgovornost i obezbede zaštitu dečjih prava kako u Ukrajini tako i u ostalim zemljama, tako što će podržati 116 000 linije i na taj način pomoći da se sva nestala deca bezbedno spoje sa svojim roditeljima ili staraocima.

Piskulidis je podsetila da Astra već 10 godina vodi liniju 116 000 u Srbiji, da linija funkcioniše potpuno volonterski, tako što konsultantkinje tima za direktnu podršku žrtvama trgovine ljudima primaju i pozive vezane za slučajeve nestale dece, 24 sata sedam dana u nedelji. Od marta 2012. godine do 31. decembra 2021. godine realizovano je 4.102 poziva.

 








Marketing



Najnovije vesti