U Evropi alarmi zbog pesticida u voću i povrću, kako je u Srbiji

Najčešće pitanje koje postavljamo kada odemo na pijacu jeste „da li je voće i povrće prskano“. Odgovor koji ćemo dobiti od prodavca na tezgi je skoro uvek isti – „nije“. Međutim, danas skoro da nema proizvodnje bez upotrebe preparata za zašitu. U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče, ali problem je kada se neadekvatno primenjuju, u većoj koncentraciji nego što je propisano i kada se ne poštuje karenca. U Srbiji ima primera čak i da se koriste preparati koji nisu dozvoljeni za upotrebu, a da se proizvodi tretiraju hemijom češće nego što je predviđeno, i do 10 puta.

U Evropskoj uniji nedavno je obavljeno istraživanje koje je pokazalo da je protekle decenije značajno povećana kontaminacija voća i povrća najtoksičnijim pesticidima u zemljama članicama, piše Euronews Srbija.

Studija grupe PAN (Pesticide Action Network Europe) u izveštaju „Zabranjeno voće“ navodi da su građani Evrope izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida. EU ima stroga pravila u vezi sa tim preparatima i ranije je saopštila da želi da prepolovi njihovu upotrebu do 2030. godine.

Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki povezuju sa izazivanjen kancera, srčanih oboljenja i deformitetima pri rođenju, piše Gardijan.

Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa 4 odsto u 2011. godini na 32 posto u 2019, a kontaminacija trešanja se takođe više nego udvostručila sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu.

Istraživanje je pokazalo da je 87 posto krušaka u Belgiji i 85 posto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine, breskve, jagode, trešnje i kajsije. Od povrća su najkontaminirajini proizvodi bili celer u listu, koren celera i kelj.

Kakva je situacija u Srbiji

Kakva je situacija u Srbiji i koliko je voće i povrće zagađeno pesticidima ne postoje javno dostupni podaci. Iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nismo mogli da dobijemo odgovor koliko se često kontroliše voće i povrće na pijacama, ali i kod proizvođača, kao i da li je bilo prestupa i koliko je kazni napisano tokom prošle godine.

Prof. doc Tanja Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu kaže da Srbija ima dobru zakonsku regulativu što se tiče upotrebe zaštitnih sredstava, ali da je neophodne veće kontrole- poljoprivrednih apoteka, ali i proizvođača.

„Zakon je jasan i većina stvari je dobro definisana, samo je potrebna veća kontrola ljudi koji rade u poljoprivrednim apotekama, jer tu radi nedovoljno obučen kadar te proizvođači ne dobijaju pravu informaciju o preparatima“, kaže Vasić za Euronews Srbija.

Dodaje da se proizvođači u Srbiji trude da poštuju sve procedure, ali da je problem zastarela tehnika koja se koristi- prskalice kojima se aplikuju preparati stare su i po nekoliko decenija.

„U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče. Neophodno je da se prilikom upotrebe preparata poštuje preporuka proizvođača što se tiče broja tretman i da se pesticidi koriste u koncentraciji koja je propisana. Ako proizvođač nekog pesticida kaže da se u toku vegetacije koristi jednom, dva ili tri puta, moramo da se držimo tih preporuka. Problem kod naših proizvođača je što se dešava da preparat koriste i deset put u toku vegetacije. Tu se javljaju dva problema – problem zagađenja i problem razvoja rezistentnosti mikroorganizama“, kaže prof. Vasić.

Dodaje da su mali proizvođai često neobučeni, da se drže protokola koji su naučili od svojih roditelja. Sreća je jedino što oni koriste obično preparate koji nisu mnogo toksični.

„Oni ne koriste formulacije koje su efikasnije, ali toksičnije. Koriste obično preparate na bazi bakra. Veći su problem veliki proizvođači, kod njih je intenzivnija proizvodnja i veći su korisnici pesticida. Nije isto kada obrađujete hektar ili 20-30 hektara. Na većim površinama, veći je broj biljaka a samim tim i veća mogućnost zaraze i razvoja bolesti“, navela je ona.

Pomor pčela zbog pesticida

A da se često preteruje sa pesticidima potvrđuje i podatak o pomoru pčela u Srbiji. Njima nije potrebno laboratorijsko dokazivanje prisustva preparata, njih ubijaju pesticidi ukoliko se primenjuju na neadekvatan način.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže za Euronews Srbija da godišnje nestane između 2.000 i 5.000 košnica. Poslednjih deset godina stalno ukazuju na taj problem. Uspeli su da izdejstvuju donošenje Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, koji je usvojen 2019. godine i predvideo je da tretman pesticidima mogu da obavljaju samo lica koja su prošla obuku, kao i da su dužna da svojim komšijama 24 sata ranije najave tretman. Korona je sve odložila tako da će poljoprivrednici početi sa obukama od jeseni.

„Naša iskustva su pozitivna sa poljoprivrednicima koji se tim poslom bave profesionalno. Problem su amateri koji se bave poljoprivredom bez dovoljno znanja i ne znaju kako treba tretirati voće i povrće. Najviše trovanja je bilo iz neznanja, naši podaci govore oko 95 odsto“, naveo je Živadinović.

Ima i primera da se koriste nedozvoljeni preparati u poljoprivredi. Živadinović kao primer navodi nedavno trovanje pčela u Vojvodini gde je poljoprivrednik koristio insekticid „fipronil“ koji je potpuno zabranjen u Srbiji.

„Taj insekticid nabavljen je na crnog tržišta. U mnogim selima u Vojvodini, gde je intenzivnija proizvodnja, postoje poljoprivredne apoteke koje nabavljaju preparate na crno i preprodaju. Poljoprivrednici te preparate kupuju jer su efikasniji, ali su veoma opasni za pčele, životnu sredinu, zdravlje ljudi, ali i samih poljoprivrednika koji tretiraju kulture. Ne shvataju kakvu štretu čine sebi, posebno ako ne nose maske“, rekao je on.

Ukazao je na još jedan problem a to je nedozvoljeno tretiranje semena suncokreta neonikotinoidima koji su zabranjeni u Srbiji, ali i Evropi.

„Neki poljoprivrednici to rade na svoju ruku, uzmu mešalicu za beton sipaju u nju neonikotinoide, koje su kupili na crno. U takvim situacijama doza je mnogo veća nego što je rađeno kada je bilo dozvoljeno. Takvih slučajeva je prethodnih godina mnogo, sada se malo smanjilo, ali još uvek postoje oni nesavesni“, rekao je on.

Kakav uticaj na zdravlje imaju pesticide i šta je potrebno za bezbednu proizvodnju pročitajte OVDE

Najčešće pitanje koje postavljamo kada odemo na pijacu jeste „da li je voće i povrće prskano“. Odgovor koji ćemo dobiti od prodavca na tezgi je skoro uvek isti – „nije“. Međutim, danas skoro da nema proizvodnje bez upotrebe preparata za zašitu. U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče, ali problem je kada se neadekvatno primenjuju, u većoj koncentraciji nego što je propisano i kada se ne poštuje karenca. U Srbiji ima primera čak i da se koriste preparati koji nisu dozvoljeni za upotrebu, a da se proizvodi tretiraju hemijom češće nego što je predviđeno, i do 10 puta.