U Srbiji deca najbrojnija u mreži trgovine ljudima, kako izbeći „klopku“

Na evropski Dan borbe protiv trgovine ljudima stižu zabranjivajući podaci. U Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima. Do septembra su u Srbiji identifikovane 32 žrtve. Udruženje „Atina“ izradilo je platformu s ciljem da informiše decu o tome šta je trgovina ljudima, da im pokaže kako da je prepoznaju i da je prijave, ali i da zaštite sebe, ukoliko im se nešto slično dešava.

Od 32 žrtve trgovine ljudima devet je maloletnih, sve su devojčice, one su bile seksualno, radno eksploatisane, bile su prinuđene na brak i na izvršenje krivičnih dela.

„Ono što mi u udruženju „Atina“ godinama svedočimo jeste da ove brojke pokazuju situaciju koju smo mi kao država, kao sistem u ovom trenutku u stanju da prepoznamo,  a da je zapravo broj žrtava trgovine ljudima daleko veći“, istakla je za RTS  Adrijana Radoičić Nedeljković iz tog udruženja.

Dodala je da statistika u ovoj godini pokazuje ono što je to udruženje godinama apelovalo, da su zapravo devojčice u najvećem riziku.

Navela je i da ostale žrtve nisu prepoznate sistemski i da u tom pogledu mora više da se radi kako na prepoznavanju tako i na pružanju podrške žrtvama.

Prepoznavanje žrtava i podrška

Udruženje već 18 godina aktivno pruža podršku svim žrtvama trgovine ljudima i to ne samo indentifikovanim žrtvama već najpre deci i ženama koje su u riziku da postanu žrtve.

„Jedna od češćih predrasuda je da se dečji, maloletnički brakovi vezujuju samo za romske porodice. Upravo u sredinama koje su izolovane, siromašne, u kojima postoje jaki tradicionalni, patrijarhalni obrasci usmereni prema devojčicama i ženama, su sredine koje su rizične ne samo za dečje brakove nego i za različiete oblike eksploatacije žena i devojčica“, upozorila je Adrijana Radoičić Nedeljković.

Kada je reč o strukturi onih koji iskorišćavaju žrtve, navela je da je ona raznolika, ali u suštini sada se zna da veći broj žrtava eksploatišu poznate osobe.

„Dakle ne radi se samo o nepoznatim kriminalnim grupama već se radi i o poznanicima pa i članovima porodice“, ukazala je ona.

Cilj platforme da informiše i pomogne deci

Istakla je da je od presudne važnosti da svi profesionalci koji bilo kada dolaze u kontakt sa žrtvama budu obučeni i specijalizovani za to čime se bave.  To znači i da ne poseduju samo znanje koje se odnosi na prepoznavanje krivičnog dela već i na obučavanje za rodnosenzitivan rad sa žrtvama.

„Nacionalni mehanizam nije tu da izvrši pravdu prema počiniocima krivičnog dela, pravda u bukvalnom smislu reči znači i poštovanje prava žrtava“, naglasila je.

Udruženje „Atina“ izradilo je i platformu koja ima za cilj ne samo da informiše decu o tome šta je trgovina, već i da im pokaže na koji način mogu da prepoznaju i da je prijave, ali i da sebe zaštite ukoliko im se nešto slično dešava.

„Ova platforma je zamišljena kao interaktivna i ona će se u budućnosti razvijati i nadograđivati i nju su zapravo kreirali mladi i to je najveća vrednost čitavog ovog projekta“, poručila je Adrijana Radoičić Nedeljković.  

U svetu na svakih pet minuta jedna osoba postane žrtva trgovine ljudima

Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava 18. oktobra, ombudsman Zoran Pašalić ukazao je na činjenicu da na svakih pet minuta u svetu jedna osoba postane žrtva tog perfidnog oblika kriminala.

Trgovina ljudima je jedan od najtežih i najdrastičnijih oblika kršenja osnovnih ljudskih prava, a najčešće žrtve, prvenstveno seksualne i radne eksploatacije, su žene i deca.

“Zbog toga je veoma važno da se za ciljeve borbe protiv trgovine ljudima ne zalažemo samo na ovaj dan, već svakog dana u godini”, kaže zaštitnik građana.

Na evropski Dan borbe protiv trgovine ljudima stižu zabranjivajući podaci. U Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana deca i mladi čine većinu među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima. Do septembra su u Srbiji identifikovane 32 žrtve. Udruženje „Atina“ izradilo je platformu s ciljem da informiše decu o tome šta je trgovina ljudima, da im pokaže kako da je prepoznaju i da je prijave, ali i da zaštite sebe, ukoliko im se nešto slično dešava.