Vojlovčanka Katarina Kalmar pesmom i muzikom otvara sva vrata u budućnost

Pročitajte tekst na slovačkom jeziku.

Muzika nas podseća na nešto nebesko, kreativno, talasasto. Sadrži energiju i vibracije, koje slobodnim okom nevidimo, ali osećamo. Muzikom se mogu izreći predivne misli, muzika je stvaranje, donosi nam u život relaksaciju, odmor. U prošlosti je muzika i pesma bila na dnevnom rasporedu. Uz pesmu se radilo na njivi, uz pesmu se čovek radjao i umirao. Muzika je bila na krštenju i sahrani. Pesmama su ljudi sebi olakšavali život. Bez obzira kakav je bio posao težak, pesma je to izlečila. Upravo pevanjem možemo saslušati svoj unutrašnji glas.

Muzika je za mladu i talentovanu Vojlovčanku Katarinu Kalmar bezkonačnim svetom fantazije, slobode, inšpiracije, emocija, neopisivih boja. Pevanje je za mladu devojku način, kako može sve to da dotakne. Bez obzira što je vremenski zauzeta raznim aktivnostima, izdvojila je malo vremena i podelila se sa nama o njene početke na bezkonačnom polju muzike.

Neopisiv je osećaj u razgovoru sa Katarinom, s kakvom radošću se priseća na prve pesme koje je zapevala, na njen prvi spoj s muzikom. Rodjena je 1994. godine. Odrasta sa mamom Evom, tatom Mihalom, sestrom Danijelom a na pokojnog brata Miroslava često se priseća. Cela njena porodica joj je od malena usadjivala ljubav prema muzici. Mama joj je pevala pesmice, tata je svirao na harmonici. Ali najveću radost je imala kada je trebala baka da je čuva. Tada se u kući ozivala Slovačka narodna pesma. O tome nam je Katka odala tajnu….

•  „Sećam se, kada je baka trebala da me čuva, kako sa nestrpljivo čekala da roditelji odu negde. Odmah bih je pozvala u moju sobu i poželela da mi nešto zapeva. Od pesama mi se najviše svidjala Horenka, horenka hora, koju sam i prvi put zapevala pred publikom kao šestogodišnja, na godišnjem sastanku u Slovačkom društvu Detvan.‟

Muziku je takodje zavolela pored sestre Danijele koja je u to vreme pevala u ženskoj pevačkoj grupi „Jagoda‟ koja je bila veoma popularna u Vojvodini. Često je odlazila na probu u društvo sa njom i znala je ceo repertoar pesama. S obzirom da je bila jako mila i talentovana imala je čast i značajno iskustvo da zapeva kao solista prilikom snimanja CD-a. Iako je to bilo veoma davno, i da je tada bila jako mala, seća se kada je ušla prvi put u studijo, i kako joj je bilo sve neobično. Ali to je bio jako uzbudljiv trenutak, oni mikrofoni i sam osećaj da će biti i ona na CD-u. čak je i gazda studija bio iznenadjen njenim talentom kada je zapevala pesmu. Aktivnom članicom društva postala je 2000.godine. Plesala je u dečijoj folklornoj grupi i učestvovala na dečijem folklornom festivalu „Zlatna kapija“. S obzirom da joj je tata bio pozorišni režiser, rado je odlazila na pozorišne probe, trčala po bini, gledala na glumce, i od tada ju je to veoma interesovalo. Odmah je postala glumica dečije pozorišne sekcije. Glumila je u raznim predstavama kao što je Čaroban bubnjar,  Kad je medved bio kralj, Dodji već jednom Nova godinice i sl.  Rado se uljučivala u program u okviru maskenbala. Posle izvesnog vremena se prebacila u stariju pozorišnu sekciju gde je i do danas i zajedno sa kolektivom donosi velike uspehe.

• „ Kada sam prešla u stariju pozorišnu sekciju, odmah sam dobila glavnu ulogu u predstavi „Kamena staza‟. Uvek ću se prisećati na ovu predstavu u svetu odraslih, prva predstava i prva nagrada – nagrada za glumačko ostvarenje na Pozorišnoj smotri pozorišnih predstava. ‟

Pokazala se i kao veoma uspešna režiserka dečijih pozorišnih predstava i muzikala zajedno sa Alisom Oravec.

Još kao mala svojim predivnim i nežnim glasom osvojila je veliki broj publike na raznim festivalima. Imala je veliku sreću, jer joj je tata pomagao oko priprema za festival. Od svoje osme godine svake godine učestvovala je na „Raspevanim draguljima‟ u Kovačici. Osvojila je razne nagrade za originalnost pesme, 2007.godine prvu nagradu za interpretaciju, sledeće godine drugu nagradu stručnog žirija. Velike uspehe osvojila je i u Padini na festivalu „ U banatskom širokom polju‟ kada je 2010.godine  dobila prvu nagradu stručnog žirija.

• „ Na moje veliko iznenadjenje te godine je nagrada publike pripala upravo meni, što je retkost na festivalima, s obzirom da publika obično glasa za svoje domaće pevače. 2004. godinu ću pamtiti po festivalu „ Leti pesma, leti‟ gde sam pevala pesmu „San prve ljubavi‟. Lepo i značajno iskustvo, predivne uspomene, nova prijateljstva donela sam iz Rumunije iz Nadlaka sa festivala „Kroz Nadlak je… godine 2006. ‟

Ovo su samo početci a od tada iz godine u godinu osvaja velike uspehe na pevačkom polju. I ove godine je učestvovala na festivalu „Susret u pivničkom polju‟ gde je zapevala dve pesme koje je uvežbala zajedno sa Vladimirok Kolarik, umetničkim rukovodiocem muzičko-pevačke sekcije u SKPD „Detvan‟. Na ovom festivalu iako nije ni sanjala osvojila prvu nagradu stručnog žirija i tako postala laureatkinja festivala. Kada je bila djak drugog razreda Osnovne škole „Bratstvo-jedinstvo‟ u Vojlovici, roditelji su odlučili da Katarinu upišu u muzičku školu „Jovan Bandur‟ u Pančevu. Kao mala želela je da svira na raznim instrumentima, ali na kraju joj je srcu prirasla violina. Te godine počinje da izgradjuje svoju karijeru ni ne sanjajući šta će joj život doneti. Njen talenat vežbala je ali i podržavala profesorka violine Milena Milošević kao i njena porodica.

Kao mlada violinistkinja uključivala se svake godine u programe „Susret ispod lipa‟. Svoj talenat uključila je i u orkestru u okviru SKPD „Detvan‟. Učestvovala je u raznim programima na domaćoj bini a zajedno sa društvom putovala je u Slovačku i Češku republiku.

Njen talenat nije moguće opisati rečima, potrebno je čuti, osetiti, reči su suvišne.

• „Veoma sam srećna, jer za sobom imam velike uspehe, koje moram da zapisujem, jer nije moguće sve da se upamti.‟

Sasvim slučajno Katarina je dospela i na televizijske ekrane a to zahvaljujući seriji Neki čudni ljudi Čedomira Petrovića, filma Jesen stiže Dunjo moja, režisera Ljubiše Samardžića kao statista u orkestru, zatim u seriji Nepobedivo srce Zdravka Šotru. Ovakvu priliku retko ko je imao u Vojlovici i zbog toga su veoma ponosni i mogu se pohvaliti što im je Katarina drugarica.

Katarina je odlučila da školuje i svoj drugi ili možno ipak prvi talenat a to je pevanje. Uvek je kod kuće pevuckala, da li su to bile narodne ili zabavne pesme a baka joj je uvek spominjala „biće od tebe Bakočevićka‟…

• „Kada sam imala 15 godina čula sam da će u školi biti prijemni ispit za solo pevanje, i odlučila sam da probam. Za ispit sam odlučila da pevam Slovačku narodnu pesmu. Kada sam došla kod profesorke, prvo sam zapevala melodiju za raspevavanje i to je njoj bilo dovoljno, jer je bila veoma oduševljena mojim glasom i rekla je da će iako su sva mesta već zauzeta morati da me primi, jer imam tako prirodan dar koji nesme da se zapostavi. Završila sam solo pevanje u Srednjoj školi Vojislav Vučković u Beogradu u klasi profesorke Maje Djokić.‟

Svoj svakodnevni život Katarina ne može da predstavi bez muzike. I kada  umorna dolazi kući, odmah uključi kompjuter i pušta omiljenu pesmu, koja je opušta od stresa i umora.

Najveći poklon za Katarinu je aplauz publike, koji joj daje snagu i motivaciju za dalje i da opstane u tome šta radi. Zahvalnost pripada i porodici koja je podržava i kada je uspešna i kada pada. Veoma je srećna, jer ima drage i ljubazne drugarice koje takodje podržavaju njene nastupe, svaki koncert.

Pročitajte tekst na slovačkom jeziku.

Mnogi Vojlovčani su imali priliku da čuju Katarinu samo kada peva narodne pesme, a nisu bili ni svesni koliko se ona posvetila muzici. Pravilno se uključuje na liturgiji na Badnje veče. Predivan glas odzvanja u crkvi a pri svakoj pesmi prolazi jeza. Takva devojka a tako prefinjen koji pripominje na pevanje ptica. Svoje slobodno vreme provodi uglavno sa drugaricama ili čita knjigu. Ili nekad jednostavno ima želju da bude sama, da odmara, relaksira se uz dobru i kvalitetnu muziku, koje ima sve manje.

Nedavno je na YouTubu uvidelo svetlo sveta i pesma Ljubav uvek pobedjuje koju je Katarina snimila uz pomoć Alise Oravec i snimatelja Dejana Valek. Iako je ovaj video spot sasvim slučajno snimljen u Slovačkoj u Jaklovcima, pokupio je lajke mnogih gledaoca. Za muziku se pobrinula sama Katarina a za koreografiju je bila zadužena Alisa Orevec. Ko još nije pogledao ovu  predivnu pesmu, može je pronaći na YouTube na

  www.youtube.com/watch?v=djV012E-yuI

• „ Ništa nije lepše nego širiti ljubav i sreću drugim ljudima a to uz pomoć muzike i pevanja…“ rekla je Katarina na kraju našeg zanimljivog razgovora, uz koji bi svako zapevao sa Katarinom. Bilo bi dovoljno samo da je slušamo. Katka muzikom spaja i izgradjuje mostove. Njena muzika ne poznaje granice. Zato svakome savetuje da pronadje svoju muziku ako oseća potrebu promene u životu, jer muzika može veoma pomoći. Muzika je kao reka. Svako teži muzici, samo nije ni svestan o tome.‟

A šta poželeti našoj Katki, da i nadalje sanja, i da njeni snovi postanu realnost kao što je i do sada bilo, da još dugo godina donosi samo plodove radosti i ponos kako porodici tako i celoj Vojlovici. Želimo Katarina da postane princeza u operi u Metropoli…

Mnogi Vojlovčani su imali priliku da čuju Katarinu samo kada peva narodne pesme, a nisu bili ni svesni koliko se ona posvetila muzici. Pravilno se uključuje na liturgiji na Badnje veče. Predivan glas odzvanja u crkvi a pri svakoj pesmi prolazi jeza. Takva devojka a tako prefinjen koji pripominje na pevanje ptica. Svoje slobodno vreme provodi uglavno sa drugaricama ili čita knjigu. Ili nekad jednostavno ima želju da bude sama, da odmara, relaksira se uz dobru i kvalitetnu muziku, koje ima sve manje.