Ko sve nema posao u Vojvodini: Među nezaposlenima i masteri i majstori, jaz između ponude i tražnje

Prosečan nezaposleni građanin u Vojvodini stariji je od 40 godina i nema stručne kvalifikacije. Međutim, bez posla su i brojni diplomirani pravnici, ekonomisti, menadžeri koji imaju i master.

Vojvodina je tradicionalno na drugom mestu po stopi zaposlenosti u Srbiji, odmah iza Beogradskog regiona. Međutim, to ne znači da u Vojvodini ne postoji problem nezaposlenosti.

Iako se nezaposlenost postepeno smanjuje, i dalje je bez posla više od više od 112.000 građana, podaci su Pokrajinske službe za zapošljavanje iz novembra 2021. godine.

Stopa zaposlenosti u Vojvodini je 50,8 odsto, a slede Šumadija i Zapadna Srbija sa stopom zaposlenosti 50,5 odsto, te Južna i Istočna Srbija sa stopom od 44,1 odsto.

Od ukupnog broja građana Vojvodine koji traže posao, 62.877 njih su žene (56,1 odsto).

Prema evidenciji, posao aktivno traži oko 99.000 radno sposobnih, ali ima više od 13.000 građana koji su privremeno nesposobni ili nespremni za posao, a ugroženog finansijskog stanja. Promenu posla traže 252 građanina na evidenciji biroa.

Najviše građana na birou prvi put je u potrazi za poslom – njih 50.215 i među njima je najviše žena. Takođe, najviše nezaposlenih je iz Južnobačke i Zapadnobačke oblasti.

Mit je da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema visokoobrazovanih, piše 021.rs. Godinama unazad evidentiraju se građani sa diplomama fakulteta, bilo je čak i doktora, a može se izvesti zaključak da ponuda i potražnja na tržištu nisu naročito uravnoteženi.

Takav zaključak izvodi se i iz upravo objavljenog Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja za 2022. godinu. Kako se navodi u ovom strateškom dokumentu Pokrajine, potrebno je promeniti sistem obrazovanja i prilagoditi ga potrebama tržišta rada, na šta sve više ukazuje broj suficitarnih zanimanja.

„U toku 2021. godine, slično kao i prethodnih godina, za veliki broj zanimanja, najviše sa III i IV stepenom stručne spreme, u toku cele posmatrane godine oglašeno je vrlo malo slobodnih radnih mesta. To ponovo pokazuje da je nomenklatura zvanja zastarela i da su mnoga zanimanja na današnjem nivou tehnološkog razvoja nepotrebna. Takođe se uočava neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada, odnosno da se ne prate nove tehnologije i tehnička dostignuća“, zaključak je u ovom dokumentu.

Neophodno je promeniti zakone tako da se poslodavci obavežu da slobodna radna mesta oglašavaju i putem nacionalne službe za zapošljavanje, što bi omogućilo praćenje potreba za zapošljavanjem, kao i potrebu za koordinacijom i zajedničkim planiranjem obrazovnih institucija, tržišta rada, nadležnih ministarstava i lokalne samouprave.

„Kroz obuke u Edukativnom centru u Novom Sadu ili kroz obuke NSZ, kao što su dodatne obuke, prekvalifikacija i obrazovanje odraslih, moguće je prevazilaženje nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih koja predstavlja jedan od glavnih razloga velike nezaposlenosti“, navodi se u planu.

Pokrajina ima mehanizme uključivanja ljudi na tržište, ali su ti mehanizmi slabo u upotrebi. Tako pomenuti Edukativni centar za obuke u profesionalnim i radnim veštinama usko obučava, prekvalifikuje i dokvalifikuje nezaposlene za različite profile zanimanja, ali se ne koriste njegovi puni potencijali, niti Pokrajina dovoljno ulaže u ovaj mehanizam.

Veliki problem na tržištu su radnici koji postaju viškovi u svojim firmama, posle čega ne mogu brzo da se povrate. Prema zaključcima ovog akcionog plana, potrebno je naći način da ovi ljudi budu uključeni u obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije u brzom vremenskom roku, ali i da dobiju podsticaje da pokrenu sopstveni biznis.

Samoupošljavanje je jedan od ciljeva ovog plana, ali je prisutno godinama unazad kroz subvencije za pokretanje sopstvenih biznisa. Za zapošljavanje mladih takođe su subvencije među rešenjima, ali tu su i stručne prakse, obuke i karijerna savetovanja, što su sve oblasti u koje treba uložiti više novca i vremena.

Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja podrazumeva budžet od 47,5 miliona dinara. Planirano je da 20 miliona dinara bude utrošeno na subvencije nezaposlenim građanima za samozapošljavanje, a ista suma namenjena je za subvencije poslodavcima da zaposle građane različitih kvalifikacija sa biroa. Suma od 7,5 miliona planira se za javne radove – radove koje finansira država, a koje mogu da obavljaju i građani nižih stručnih sprema.

Inače, sa IV stepenom stručne spreme najviše je nezaposlenih maturanata gimnazija, ekonomskih tehničara, mašinskih tehničara – konstruktora i poljoprivrednih tehničara za proizvodnju bilja. Sa III stepenom spreme najviše je nezaposlenih prodavaca, krojača i frizera.

Sa VII stepenom stručne spreme najviše je nezaposlenih sa diplomom ekonomije iz oblasti opšte ekonomije, bankarstva i finansija, diplomiranih pravnika, ekonomista, profesora razredne nastave i diplomiranih i master menadžera.

Najveći broj nezaposlenih posao uspe da pronađe posao u prva tri meseca na evidenciji Pokrajinske službe za zapošljavanje. Međutim, drugi po redu u učešću u nezaposlenosti su oni koji posao traže i do dve godine, a sa 12,9 odsto u nezaposlenosti učestvuju oni koji su na evidenciji duže od 10 godina.

Od ukupnog broja nezaposlenih u Vojvodini, duže od godinu dana (što je dugotrajna nezaposlenost) posao traži 58.080 nezaposlenih, od kojih je 55,1 odsto žena.

Prema godinama, na evidenciji su najbrojniji građani starosti 55-59 godina, a najmanje je nezaposlenih koji su uzrasta od 15 do 19 godina.

Šta sledi?

Očekuje se da će Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u narednom periodu raspisati konkurse iz više vrsta subvencija, što je moguće pratiti OVDE.

Prosečan nezaposleni građanin u Vojvodini stariji je od 40 godina i nema stručne kvalifikacije. Međutim, bez posla su i brojni diplomirani pravnici, ekonomisti, menadžeri koji imaju i master.