Kod mera oživljavanja prvi minuti su najvažniji – kako da reagujemo na vreme?

Povodom Svetskog dana oživljavanja, Crveni krst Srbije organizuje panel diskusiju sa temom: “Nagli srčani zastoj u vanbolničkim uslovima – značaj pravovremenog reagovanja“ koja se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Sedam od deset srčanih zastoja dešava se u vanbolničkim uslovima, kod kuće na poslu, na javnim mestima, pred prolaznicima i očevicim. Međutim manje od 20 odsto ljudi koji se zateknu na licu mesta pruži prvu pomoć. Većina to ne radi, što iz straha, što iz neznanja kako da pomogne, a u tim situacijama nečiji život može da bude baš u vašim rukama.

Kako spasiti nečiji život osnovnim merama oživljavanja za Novi dan govori Dragan Radovanović predsednik Crvenog krsta Srbije.

„Svetski dan oživljavanja obeležićemo panelom posvećenim iznenadnoj srčanoj smrti u vanbolničkim uslovima i najpogodnijim merama potrebnim da se on reši. Suština je da su za reanimaciju, odnosno oživljavanje, najvažniji prvih tri do pet minuta. Ukoliko se ranimacija započne u tom trenutku, preživljavanje je, prema različitim studijama, 45 do 75 odsto“, kaže Radovanović i dodaje:

„Svaki minut kašnjenja, smanjuje preživljavanje za 10 odsto. I zbog toga je veoma važno da odmah, kada se dogodi taj događaj, očevici krenu sa merama oživljavanja“.

Radovanović navodi da prema velikom broju studija i istraživanja, svega 20 odsto ljudi pritekne u pomoć i pokušava da primeni mere oživljavanja. Taj procenat se od zemlje do zemlje razlikuje, negde je to pet odsto, a negde 40 odsto. Razlika je upravo u obučenosti populacije kada su u pitanju mere oživljavanja.

Kako prepoznati srčani zastoj i kao primeniti mere oživljavanja?

„Osnovni znaci srčanog zastoja su gubitak svesti, prestanak disanja i prestanak cirkulacije, odnosno gubitak pulsa na krvnim sudovima“, kaže Radovanović.

Kako se mere oživljavanja sprovode možete pogledati u videu koji je snimljen u Crvenom krstu Srbije sa njihovim volonterom Aleksandrom Pantelićem.

Radovanović je naglasio da je u vreme pandemije, prema međunarodnim preprekama, izmenjen postupak oživljavanja, i te izmene se odnose na uduvavanje vazduha, ili veštačko disanje, da se ne bi širila infekcija. Shodno tome i sistem obuke je izmenjen.

U ovoj situaciji, kada ne bi trebalo da se previše približavamo, „od velike pomoći je i automatski defibrilator, koji kada se priključi na grudni koš, prepoznaje da li postoje poremećaji ritma, odnosno razlozi srčanog zastoja, tako da isporuka električne struje može da pomogne u pokretanju srca“, objasnio je gost N1 Dragan Radovanović.

Povodom Svetskog dana oživljavanja, Crveni krst Srbije organizuje panel diskusiju sa temom: “Nagli srčani zastoj u vanbolničkim uslovima – značaj pravovremenog reagovanja“ koja se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije.