Mart i april rizični za alergične

Sa lepšim vremenom, počinje sezona alergija, što osobama koje od toga pate zadaje mnogo muka, a posebno se u doba korona virusa oni kojima polen pravi probleme mogu naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji kovida 19, jer su simptomi slični.

Kod nekih osoba već se pojavio kašalj, crvenilo očiju i svrab, što su tipične alergijske reakcije i naznaka da polen već „leti“ kroz vazduh.

Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže za Tanjug da u većem delu Srbije do sada nisu pređene granične vrednosti koncentracije alergenog polena, podsećajući da su mart i april nepovoljni za osobe koje imaju problema sa alergijama.

U martu i aprilu cveta puno drveća i velika je koncentracija različitog polena u vazduhu, čak 10-15 vrsta, što još više pogoršava kliničku sliku kod ljudi koji su alergični na polen drveća, ukazuje Mitrović.

Ona pojašnjava da se nakon uzimanja uzorka, vrši mikroskopiranje, kako bi se došlo do podataka koja je vrsta polena prisutna i u kojoj koncentraciji, kao i da li je za osobe koje su alergične na polen situacija kritična.

„Na osnovu metoroloških podataka i iskustva vezanog za biologiju biljke, dajemo prognozu da li će ona biti u crvenoj, žutoj ili zelenoj zoni. Na osnovu toga ljudi koji su alergični mogu se iz mesta koje je ‘rizično’ izmestiti u drugo mesto“, navodi Mitrović.

Savetuje da svima koji pate od alergija na sajtu Agencije prate izmerene vrednosti, te podseća da je najveća koncentracija polena u prepodnevnim satima kada je blago vetrovito.

Da alergijska kijavica liči na prehladu, potvrđuje pulmolog Branislav Nestorović za Tanjug i dodaje da zbog toga mnogi lekove za alergiju koriste kada imaju prehladu i obrnuto, a neki koji imaju polensku kijavicu najpre misle da su prehlađeni.

Kao najčešće simptome polenske alergije, on navodi – kijavicu, zapušen nos i crvene oči.

Najviše ljudi je alergično na brezu, lesku i jovu, dok, po rečima Nestorovića, drveće najčešće nije unakrsno reaktivno, što znači da, ako je osoba alergična na brezu, ne mora da znači da će imati alergiju i na neko drugo drvo.

Dodaje da sve više ljudi ima polensku alergiju, koja u većoj meri pogađa decu i mlade, dok osobe iznad 55 godina imaju sve manju šansu da dobiju alergiju.

Trajnog izlečenja kaže, Nestorović za sada nema, ali je medicina mnogo napredovala i u poslednje vreme imuno terapija, vakcine za polen dosta je usavršena.

Kada je reč o preventivi, Nestorović savetuje da pre svega treba pratiti polenski kalendar, zatvarati prozor noću, i obavezno nositi naočare za sunce preko dana.

Takođe, balansiranom ishranom može se poboljšati zdravstvena slika pacijenata koji imaju polensku alergiju.

Jedna od mera zaštite protiv kovida – nošenje maske, pomaže osobama sa alergijama.

Nestorović ujedno ukazuje da osobe koje piju lekove za alergiju imaju manju šansu da se razbole od virusa kovid-19, jer, prema njegovima rečima, pretpostavlja se lekovi za alergiju dobro deluju na virus kovid-19.

Sa lepšim vremenom, počinje sezona alergija, što osobama koje od toga pate zadaje mnogo muka, a posebno se u doba korona virusa oni kojima polen pravi probleme mogu naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji kovida 19, jer su simptomi slični.