Koronavirus test Foto: pexels
Život

Pouzdaniji od PCR: Srpski naučnik razvio test na koronu

Izvor: 
Tanjug Uto, 04/05/2021 - 16:56





Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, u čijem je timu molekularni biolog iz Srbije Filip Bošković, razvili su test koji će brže od PCR da registruje viruse.

Test će brže i pouzdanije da regiistruje i njihove varijante i unapredi dijagnostikovanje i lečenje kovida-19, ali i drugih respiratornih infekcija.

Projekat je pokrenut u maju prošle godine u Kevendiš laboratorij, a Bošković, doktorand na Kembridžu, rukovodi delom istraživanja koji se odnosi na dijagnostiku SARS-CoV-2, ali i potencijalno drugih virusa, ukoliko je pacijent negativan na virus korona.

Bošković kaže za Tanjug da je tim naučnika, u kojem su i biohemičari, fizičari, biotehnolozi i mašinski inženjeri, razvili test koji je jednostavniji i koji će "pokriti" širok dijapazon patogena - virusa i bakterija koji su uzročnici upala disajnih puteva i respiratornog trakta.

Istraživanje je pokrenuto kako bi se prevazišao problem koji se pojavio na početku pandemije kovida-19 kada se, ukazuje Bošković, pokazalo da je nedovoljno PCR testova i da su skupi zbog čega se masovno ne rade u epidemijama sezonskog gripa.

"Veliki problem je kada je test negativan, a morate da otkrijete uzrok bolesti pacijenta i odredila terapija lečenja što znači da bi trebalo uraditi desetine testova", kaže Bošković kojeg ugovor Univerziteta sa jednom kompanijom o zaštiti patenta obavezuje da za sada ne otkriva detalje projekta.

Ukazuje na to da statistika pokazuje da svako peto dete u svetu umre od nepoznatog respiratornog uzročnika ističući da taj problem nadilazi aktuelnu pandemiju virusa korona.

"Mnogo pacijenata umre od upale pluća, a ne zna se da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija. Kada se zna šta je uzrok bolesti, onda je lakše napraviti potencijalni lek koji bi zaustavio virus. Tako da će ovaj test biti koristan i za dijagnostiku i za razvoj novih lekova", ističe Bošković.

Navodi da je test osmišljen da bude adaptibilan i da može da se primenjuje i na nove sojeve virusa korona ili bilo kog drugog virusa, kao i da se na taj način brže i jednostavnije u isto vreme može da se prati više parametara.

"Sadašnji testovi pokazuju samo da li je pacijent pozitivan ili negativan, a možda je imao virus i više nije izvor infekcije, ali je zbog ostataka tzv. genoma virusa rezultat testa pozitivan", objašnjava Bošković cilj projekta u Kevendiš laboratoriji, jednoj od najušpešnijih na svetu u kojoj je, između ostalog, otkrivena struktura DNK.

Dodaje da se u drugom delu istraživanja naučnici pokušavaju da u genomu virusa pronađu potencijalna mesta gde bi se delovanjem određenih lekova zaustavili ključni procesi za umnožavanje virusa.

"Pokušavamo da ciljano sagledamo strukture koje se zovu gekvadripleksi i koji se formiraju u genomu virusa i da u toj strukturi pronađemo mesta gde potencijalni lek koji može da blokira umnožavanje virusa. Za virusne infekcije vakcinacija je najbolji vid prevencije, ali u slučaju bakterijske infekcije, teško je ciljano napadati virus u odnosu na zdrave ćelije."ističe Bošković i dodaje da je taj deo istraživanja treba da pomogne kliničarima u određivanju terapije za lečenje infekcije.

Osim što je angažovan na tom projektu, Bošković proučava život na nano nivou, odnosno, na milijardu puta manjem nivou od onog koji ljudsko oko može da vizuelizuje.

"Pokušavam da stvaranjem novih tehnologija doprem do informacija o biološkim sistemima koje su do sada bile nedostupne i da na taj način pravilno razumem biološke sisteme u njihovom prirodnom - fiziološkom stanju, ali i u patološkim stanjima odnosno raznim oboljenjima, objašnjava Bošković.

Kaže da je većina naučnika u Velikoj Britaniji pogođena pandemijom jer su gotovo sve naučne institucije i univerziteti bili zatvoreni tokom većeg dela prethodne godine, osim Kevendiš laboratorije, koja je, navodi Bošković, radila i tokom epidemije španske groznice.

Glavni problem je, navodi Bošković, što je pad BDP i skoro jednogodišnje potpuno zatvaranje uticalo na privredu i dovelo da smanjenja budžeta za nauku za oko milijardu funti.

"Ekonomija Velike Britanije je zasnovana na nauci i bilo kakva promena budžeta za nauku na duži rok ima negativne posledice na ekonomiju jer što se više ulaže u nauku, više je inovacija i potencijalnih tehnoloških otkrića. Bregzit i pandemija su imali dvostruki negativan efekat na nauku i ekonomiju, ali očekujemo da će se to stabilizovati i da ćemo uskoro raditi kao i pre pandemije", navodi Bošković.

 






Marketing



Najnovije vesti