Saveti srpskog imunologa: Šta primiti kao treću dozu, kombinacija ili ista vakcina?

Srpski imunolog prof. dr Janko Nikolić Žugić, šef katedre za imunologiju Univerziteta Arizona u Tusonu u intervjuu za domaće medije objasnio je i kako bi trebalo kombinovati vakcine prilikom primanja treće doze i šta zapravo ona znači.

„Naučno gledano, treća doza ima smisla samo kod ugroženih kategorija, onih koji nisu uspeli da naprave dobar imunski odgovor. Za imunokompromitovane je apsolutno preporučena, tu uopšte nema dileme. To smo videli kod obolelih od raka pod citostatskom terapijom ili kod tretmana za nor. B limfocitnu leukemiju, gde osoba ima nedostatak B-limfocita i ne može da napravi antitela“.

„Posle posle druge doze vakcine kod ovih osoba su obično detektabilni T-limfociti specifični za virus, koji bi trebalo da brane od njega, ali ih ima malo. A posle treće doze ovi T-limfociti specifični za SARS-CoV-2, iliti tzv. ćelije ubice, znatno rastu. Kod zdravstvenih radnika postoje strateški razlozi za treću dozu – mada jače vakcine štite većinu i od reinfekcije i od ozbiljne bolesti, infekcija ipak izbacuje iz stroja, onesposobljava zdravstveni sistem, ponovo je u pitanju karantin, briga za porodicu itd. Onima koji brinu o drugima i koji su najizloženiji teško je da rade pod strahom od bolesti i pod pritiskom da se ostane na radnom mestu i brine o pacijentima“, rekao je imunolog.

Koja vakcina se savetuje kao treća doza

„Stručnjaci bi morali da preporuče šta bi posle čega trebalo da se primi, jer je za ljude najgora nejasnoća. Ne može to da bude ostavljeno ljudima da biraju kao da je u pitanju pijaca. Ja bih najtoplije preporučio „Fajzerovu“ onima koji je nisu primili“.

„Istraživanja pokazuju da RNK vakcine smanjuju broj obolelih za više od 80 odsto, smrtnost i teške slučajeve bolesti čak 25 puta, a efikasne su i protiv delta soja. Ključ je u tome što su po snazi najbliže infekciji jer nose samu mRNK, sličnog tipa kao što bi i virus nosio, jedino što je znatno ublažena“.

„I onda daje imunski odgovor približan odgovoru na sam virus. Nažalost, za „astra zeneku“ i „sinofarm“ podaci tog tipa se ili ne skupljaju, ili su nekompletni. Kineska vakcina je u sprečavaju bolesti efikasna u 40-50 odsto slučajeva kod originalnog, Vuhan soja, a manje protiv novijih varijanata. Međutim, i ona štiti, pogotovo od teške bolesti i smrti, mnogo više nego kad ste bez vakcine. Bolje primiti „sinofarm“ nego ništa. Verovatno bi i njena treća doza pomogla“, tvrdi imunolog.

Imunolog savetuje da su svi oni koji su primili „Sinofarm“ vakcinu, za treću dozu biraju različitu vakcinu.

Oni koji su primili „Sputnjik V“ bi trebalo, po mišljenju ovog imunologa da odaberu, drugačiju treću dozu.

„Nosač kod „sputnjika V“ su ljudski adenovirusi, a oni izazivaju prehlade i relativno veliki procenat ljudske populacije ima imunost na neke od njih, pa je problem što će ta imunost praktično skloniti vakcinu pre nego što uspe da efikasno izazove imunski odgovor na SARS-CoV-2. I zato bih kao treću „fajzer“, ili čak možda i „sinofarm“, pre nego jos jedan „sputnjik“, rekao je on.

A za onoga ko je primio dve doze „Fajzerove“?

„Astra zeneka“ kao treća, jer je najrazličitija. Veća je verovatnoća da postoji imunost na adenovirusni nosač u „sputnjiku V“ zbog ljudskih adenovirusa, nego na „astra zeneku“, kojoj je nosač adenovirus šimpanze“.

Srpski imunolog prof. dr Janko Nikolić Žugić, šef katedre za imunologiju Univerziteta Arizona u Tusonu u intervjuu za domaće medije objasnio je i kako bi trebalo kombinovati vakcine prilikom primanja treće doze i šta zapravo ona znači.