Atanacković: Ako država poveća neoporezivi deo plate, poslodavci bi pristali na povećanje minimalca
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi 65 odsto poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto u oktobru, ako država poveća neoporezivi deo plate.
Podeli vest:
Kako je naveo Atanacković, to je rezultat ankete koju je sprovela Unija.
On je rekao da je ministru finansija Siniši Malom na Socijalno-ekonomskom savetu predloženo da se, za poslodavce kojima ne bi pomoglo ni da država snosi ceo teret povećanja, iznađe način za dodatnu pomoć, što je Mali prihvatio.
„Radnoj grupi za izradu predloga povećanja minimalne zarade predložićemo da se promeni način kompenzacije povećanja minimalne zarade jer se država, povećanjem neoporezivog iznosa zarade, odriče velikog novca koji bi došao u budžet, a od toga korist imaju i firme koje dobro rade i ne isplaćuju minimalnu zaradu, a i njima se povećava neoporezii iznos“, rekao je Atanacković.
On je naveo da je Siniša Mali na SES-u izneo plan povećanja minimalca do 2027. godine tako što bi povećanje od 9,4 odsto od oktobra ove godine važilo do decembra ove godine, a zatim bi se u januaru 2026. ta zarada podigla za dodatnih 10,1 odsto i iznosila 550 evra.
Minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 evra, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto.
Mali je na SES-u rekao da vlast „ne odustaje od cilja, a to je, da do kraja 2027. godine, odnosno da u 2028. godini, minimalna zarada bude 651 evro“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da „veruje da će biti povećanja minimalne zarade i da će poslodavci to prihvatiti“ jer su, kako pretpostavlja, „društveno odgovorni i razumeju da će država preuzeti značajan deo tereta na sebe u tom povećanju minimalca“.
Poslodavci, kako je rekao Atanacković, uglavnom pristaju da se minimalna zarada poveća, ali srazmerno rastu bruto domaćeg proizvoda i iznosa inflacije. Međutim, do sada su uglavnom povećanja bila veća zbog političkih i socijalnih razloga pa je država snosila deo „tereta“ kroz umanjenje poreza, odnosno povećanjem neoporezovanog dela zarade.
On je podsetio i da je u Srbiji poreski sistem linearan i da bi ga možda trebalo reformisati tako da „ko isplaćuje veće zarade plaća i veći porez“.
Podeli vest:
