Jan Nemček, Stradivari iz Kovačice

Jan Nemček, graditelj violina iz Kovačice, poznat je širom sveta po svojoj ručnoj tehnici izrade kojom su radili i majstori poput Amatija i Stradivarija pre više vekova.

Kuću u Kovačici posećuju turisti iz celog sveta, jer je u isto vreme i muzej i radionica… i to ne bilo kakva. Na drvenom stolu su delovi violina u raznim fazama, na zidu alat, iznad velikog prozora okačene violine koje čekaju završnu obradu i lakiranje, na drugom zidu su one koje majstor restaurira. Jan Nemček je druga generacija graditelja violina, a pravi ih ručno, istom tehnikom kao što se postupalo pre više vekova.

„Violina, to je moj život. Četrdeset i tri godine bio sam muzički pedagog, nastavio sam tradiciju, pošto je to tata radio posle Drugog svetskog rada 1945.godine. Hteo sam i ja da se oprobam uz pomoć Lidije Tanasijević, prve žene graditeljke na planeti i ja sam, zahvaljujući toj Lidiji Tanasijević, koja je bila vrhunski majstor i pedagog, odlučio da postanem graditelj 1979. godine. Jedino me je podržala od svih u porodici supruga Eva, koja je rekla: ‘Ako misliš da ćemo od toga živeti, ja ću ti pomagati’“, kaže Jan. 

Proces pravljenja nije jednostavan. Zahteva umešnost, znanje i vreme.

„U prvom redu, najbitnije je drvo. Za gradnju kvalitetnog instrumenta žičanog, bilo da je to mandolina, violina, gitara, tambura, treba vrhunsko drvo. Znači, javor, da budu lepe šare, ali je bitna gornja tabla. Gornja tabla je od rezonantne smrče i ona  već peva. Ozbiljni majstori ne grade instrument od drveta mlađeg od 20 godina. Mi sada koristimo lager, iz 1979. godine“, dodaje graditelj violina.

 Za izradu jedne violine potrebno je oko 200 sati strpljivog rada, a onda sledi lakiranje.

„Lakiranje traje 10 meseci. Ovde ima deset slojeva laka. To se radi četkom, ali je bitno da bude transparentna. Imamo od crvenih, zagasitocrvenih, žutih, pa braon boje, zavisi od kolorita laka, ali je bitno da bude providan, da vidimo tu lepotu“, objašljava Jan.

Gospodin Nemček se bavi i restauracijom starih instrumenata.

„Najstariji je iz 1510. godine, violina Sultan Sulejman, umesto puža urađena je glava sultana Sulejmana. Onda imamo 1648. godine rađenu u Erfurtu, iz 1775. rađenu u Parmi, onda iz 1778. godine, iz 4. veka“, navodi Nemeček koje su violine prošle kroz njegove ruke. 

Violina je instrument koji svojim tonovima oplemenjuje, a ako je ručno napravljena, ima dve duše – sopstvenu i dušu majstora koji je, u nju, ugrađuje.