• Kako funkcioniše besplatna pravna pomoć u Vojvodini?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Udruženje „Grupa Budi jedan“ uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije sprovodi projekat „Budi jedan od aktivnih“ sa ciljem  da edukuje građanstvo o načinima korišćenja besplatne pravne pomoći. Za RNS pripremila Jelena Glušica

    Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći stupio je na snagu 1. oktobra 2019. godine, čime je građanima omogućen jednak pristup pravdi, bez obzira na njihov obrazovni, finansijski i društveni status.

    Da li je u praksi zaista tako i kako funkcionišu službe koje na osnovu zakona mogu da pružaju tu uslugu u Vojvodini, objašnjavaju pravnice iz Udruženja „Grupa- Budi jedan“ Marija Ristić Milovanović i Nataša Pušić Živanov.

    Od ukupno jedinica lokalne samouprave u Vojvodini od njih 20 je dostupna besplatna pravna pomoć s tim da su u 11 uslovi adekvatni odnosno postoji pravnik koji odlučuje od zahtevu i onaj koji pruža pravnu pomoć.

    U osam vojvođanskih opština ne postoji mogućnost pružanja zakonom propisane usluge dok je u njih 14, napominje pravnica Marija Ristić Milovanovič, nađeno svojevrsno međurešenje gde jedna osoba, osim redovnih zaduženja, obavlja i poslove besplatne pravne pomoći.

    „I tu se postavlja pitanje da li ovaj službenik ima dovoljno vremena da odgovorno i profesionalno pruža usluge besplatne pravne pomoći“ pita se milovanović.

    U tri jedinice lokalne samouprve postoje pravnici koji odlučuju o zahtevima građana a potom ih upućuju advokatu ali za to nije obezbeđen novac u budžetu. Poidaci govore da je njih 29 obezbedilo novac u budžetu za te namene u 2021 godini.

    Ukoliko smatrate da po zakonu imate pravo na besplatnu pravnu pomoć, potrebno je da podnesete zatev nadležnom organu. To se može učiniti usmeno na zapisnik, pisano ili elektronskim putem.

    Nadležni organ je dužan da vam odgovri u roku od 8 dana. Međutim i tu može biti nepravilmosti u radu pravnika koji primaju zahtev, naglašava pravnica Nataša Pušić Živanov zbog čega i postoji pravo stranke na žalbu.

    Ako nadležni organ ne odogovori u roku, to se zove „ćutanje uprave“. Šta učiniti u tom slučaju? Tada se takođe možeti žaliti ali bez vremenskog ograničenja. jer niste dobili odgovor tj. rešenje koje bi vam ograničavalo rok žalbe.

    U slučaju odgovora postupate po Pouci o pravnom leku.

    Žalba na odgovor nadležnog organa mora imati određene stavke. Na ovakvu žalbu se ne plaća taksa a ona se predaje neposredno organu kome se žalite ili Ministarstvu pravde.

    O svemu što se tiče besplatne pravne pomoći možete se više informisati na stranici udruženja grupe „Budi jedan“ na adresi www. b1-portal.org.

    Udruženje „Grupa Budi jedan“ uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije sprovodi projekat „Budi jedan od aktivnih“ sa ciljem  da edukuje građanstvo o načinima korišćenja besplatne pravne pomoći. Za RNS pripremila Jelena Glušica

     
     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Vojvodina