Navodnjava se samo 72.000 hektara od dva miliona u Vojvodini – gde je „presušilo“

Svake dve-tri godine, Srbija zbog suše izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od tri miliona hektara oranica navodnjava samo 6 odsto. Da bi se povećale te površine, država je pre gotovo deceniju od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 97 miliona dolara. Šta je tim novcem izgrađeno od sistema za navodnjavanje i koliko poljoprivrednika koristi vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav?

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav dugačak je 730 kilometara. Građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Meštani tvrde da se voda kao prirodno bogatstvo ne koristi dovoljno. 

„Vodovodna mreža, kanali, sve je zaraslo u trsku. Vode nema, niko ne preduzima ništa, a svi poljoprivrednici plaćaju odvodnjavanje i navodnjavanje. Problem je dovesti vodu, očistiti kanale“, kaže Bojan Ungur, poljoprivrednik iz Kleka.

„Jedan deo atara ima baš dobru kanalsku mrežu i svake godine ima vode, dok bi za drugi deo atara trebalo nešto da se uradi na tom produbljivalu kanala“, kaže Boris Despot, poljoprivrednik iz Ravnog Topolovca.

Trenutno se navodnjava samo 72.000 hektara, od dva miliona u Vojvodini. Neophodno je da se poljoprivrednici prijave da bi koristili vodu iz kanalske mreže – do sada ih je tek nešto više od 200.

Igor Kolaković iz JVP „Voda Vojvodine“, kaže da su najveći problemi pri izgradnju novih kanala i sistema za navodnjavanje izrada planske dokumentacije, kao i regulisanje imovinsko-pravnih odnosa tj. ekspropiracija.

„Vode Vojvodine su imale 30 projekata koje se finansiraju iz fonda Abu Dabija, 20 je završeno, 10 je trenutno u fazi izgradnje. Ukupna vrednost svih tih projekata iznosi oko 62 miliona evra i završetkom svih tih projekata dobićemo mogućnost za potencijalno navodnjavanje dodatnih 103.000 hektara obradivog zemljišta“, rekao je Kolaković.

Od kredita iz fonda Abu Dabija grade se nova kanalska mreža i crpne stanice u Sremu, Banatu, Bačkoj, Pančevačkom ritu i centralnoj Srbiji, što bi trebalo da omogući navodnjavanje oko 15 odsto zemljišta.

„Ono što smo utvrdili na terenu jeste da su najviše veliki poljoprivredni potrošači korisnici usluga sistema navodnjavanja. Krajnji cilj je da dođemo do onog malog poljoprivrednog proizvođača koji će moći da se priključi na sistem navodnjavanja, da ne mora da kopa bunare“, rekla je Maja Grbić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode.

Stručnjaci savetuju da se u delovima gde nema vode koriste bujične rečice i na njima prave akumulacije, kako bi se u sušnom periodu višak vode iskoristio za navodnjavanje oranica.

„Ne možemo navodnjavati svako zemljište, nema jednak potencijal za navodnjavanje odnosno vododržvost i vrlo često navodnjavanje odnosno nestručno navodnjavanje dovodi do nepovratnog narušavanja kvaliteta zemljišta, odnosno degardacije zemljišta. Svaka biljka ima svoje zahteve za vodom“, objašnjava prof. dr Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Za efikasnije korišćenje i vode i zemljišta, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza zemljišta koja bi pokazala šta na njemu najbolje uspeva.

Jedna od preporuka je da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini jer se navodnjavanjem i đubrenjem uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture.

Svake dve-tri godine, Srbija zbog suše izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje, jer se od tri miliona hektara oranica navodnjava samo 6 odsto. Da bi se povećale te površine, država je pre gotovo deceniju od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 97 miliona dolara. Šta je tim novcem izgrađeno od sistema za navodnjavanje i koliko poljoprivrednika koristi vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav?