SAKULE: Tri generacije porodice Kanački na njivi

Međutim, vremenske prilike su i ove godine pokazale svoju ćud. Suša je u izvesnoj meri umanjila rod, što je uticalo i na samu veličinu glavica.

„Suša je malo umanjila rod. Zapravo, luk nam je sitniji nego što obično bude. Inače bude sav jednak, a sada imamo nekih 25 odsto luku koji bi išao u neku drugu klasu“, objašnjavaju Kanački.

Zašto baš beli luk?

Porodica Kanački je počela da se bavi uzgojem belog luka jer im se vreme branja idealno uklapalo sa ostalim poslovima na njivi. Prednost ove kulture je i to što, za razliku od nekog drugog povrća, može dugo da stoji, a donosi i dobru zaradu. Ipak, naglašavaju da su ulaganja velika.

Ulaganja obuhvataju visoke troškove za kvalitetno i krupno seme (posađeno je čak 7 tona), zatim za đubrivo, hemiju, ali i za samu radnu snagu.

Mašine olakšale rad, ali bez radnika se ne može

Fizički deo posla je izuzetno zahtevan. Mašine koje su nabavili pre nekoliko godina olakšale su rad za 70 do 80 odsto, ali je i pored toga uključena cela porodica, kao i plaćeni radnici.

„Ostaju nam samo utovar i kući kačenje na kuke, to je u suštini to. Ali radnici su i dalje neophodni. Bez ljudske snage – ništa. Nije ih lako naći, nisu čak ni jeftini, ali što mora da se plati, mora se“, kažu u porodici.

U poslovima ravnopravno učestvuju i najmlađi članovi porodice koji obavljaju sve zadatke – od vožnje traktora, preko utovara i čupanja, pa do kućnih poslova oko pripreme luka, ističući da im ništa nije teško kako bi pomogli roditeljima.

Prirodno sušenje i plasman na tržište

Kada beli luk stigne kući, ostavlja se dve do tri nedelje da se osuši, a najbolje je da se to uradi prirodno, na vetru, za šta su obezbeđeni odlični uslovi. Nakon sušenja sledi sečenje i odvajanje prodajnog, sitnog i semenskog luka.

Konačni proizvod Kanački prodaju nakupcima iz Beograda, Novog Sada, Leskovca i drugih gradova, a trenutnom otkupnom cenom su, kako sami kažu, zadovoljni.