Ako se pokrivate i usred letnje žege, niste jedini – evo zašto

Iako se takvo ponašanje možda čini nelogičnim, nauka pokazuje da ono ima jasna fiziološka i psihološka objašnjenja povezana s načinom na koji ljudski mozak reguliše osećaj sigurnosti, telesnu temperaturu i početak sna.

Jedan od ključnih razloga leži u tome što pokrivač ne služi samo za grejanje, nego i za stabilizaciju mikrookoline oko tela. Kada se pokrijemo, stvara se sloj vazduha koji se sporije menja od okolnog vazduha u sobi. Taj efekat deluje kao tampon zona koja smanjuje nagle promene temperature kože i pomaže telu da održi stabilniji osećaj topline tokom noći. Upravo ta stabilnost može olakšati uspavljivanje i održavanje sna.

Biološki sat i telesna temperatura

Važnu ulogu ima i cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji upravlja ciklusima spavanja i budnosti, kao i promenama telesne temperature tokom 24 sata. Tokom večeri i noći telesna temperatura prirodno blago pada, što je jedan od signala mozgu da je vreme za spavanje. Međutim, ako je okolina pretopla ili prehladna, taj proces se može poremetiti, pa telo traži dodatne načine da postigne osećaj „neutralne zone“ u kojoj može lakše da zaspi, piše Index.hr.

Psihološka komponenta i osećaj sigurnosti

Osim fiziološkog aspekta, tu je i snažna psihološka komponenta. Istraživanja pokazuju da osećaj blagog pritiska ili „omatanja“ tela može povećati osećaj smirenosti i sigurnosti, što je posebno izraženo kod osoba sklonih anksioznosti. Taj efekat često se povezuje s takozvanim dubokim pritiskom, koji kod nekih ljudi može podstaći opuštanje i smanjenje napetosti, čime se olakšava prelaz u san.

Sličan efekat može se povezati i s navikama iz ranog razvoja. Mozak kroz ponavljanje povezuje određene obrasce s osećajem sigurnosti, a pokrivanje tokom spavanja često postaje takav uslovljeni signal. Zbog toga se kod mnogih ljudi pokrivač ne doživljava samo kao zaštita od hladnoće, nego kao deo rutine koji mozgu „javlja“ da je vreme za odmor.

Individualne razlike među spavačima

Važno je naglasiti da osećaj topline ili hladnoće tokom spavanja varira od osobe do osobe. Na njega utiču individualne razlike u metabolizmu, hormonima, cirkadijalnom ritmu i načinu na koji telo reguliše temperaturu. Upravo zato postoje takozvani „topli“ i „hladni“ tipovi spavača, kod kojih se potrebe za pokrivanjem značajno razlikuju.

Nauka takođe pokazuje da stabilan ritam spavanja i budnosti, kao i usklađenost s prirodnim promenama svetla i tame, igraju važnu ulogu u kvalitetu sna. Kada je taj ritam poremećen, telo teže ulazi u duboke faze sna, a potreba za dodatnim osećajem stabilnosti i „zatvorenog prostora“ može postati izraženija.

Drugim rečima, potreba da se pokrijete čak i po vrućini nije znak „loše navike“, nego kombinacija termoregulacije, neuroloških mehanizama i naučenog osećaja sigurnosti koji zajedno pomažu telu da lakše pređe u stanje sna.