Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema, njegovu burnu  reakciju kao odgovor na izloženost uobičajenim supstancama, hrani ili drugim agensima, koji ne izazivaju reakciju kod većine ljudi. Alergije se javljaju kada imunski sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne. Još uvek nije potpuno jasno zašto se to dešava, ali većina osoba sa alergijama ima genetsku predispoziciju bolesti. Naš imunski sistem je kompleksan i najčešće nas brani od potencijalnih napadača, kao što su bakterije i virusi, stvaranjem antitela, u ovom slučaju stvaranjem IgE antitela. U kontaktu sa alergenom u telu se stvaraju IgE antitela kao odbrana na uneti antigen. Prilikom sledećeg kontakta sa alergenom IgE antitela vezana sa mastocite reaguju, vezuju alergen pri čemu se iz mastocita oslobađa histamin i druge aktivne materija tzv medijatori zapaljenskih reakcija.

Na pojavu alergije kod neke osobe pored genetike utiče i okruženje u kome živi i funkcioniše. Ako neki vid alergije postoji kod roditelja, mnogo je veća verovatnoća da će tu sklonost imati i deca. Najčešće alergije koje se javljaju kod ljudi su alergijski rinitis (nazalna alergija), alergijski konjunktivitis (alergija oka), urtikarija (koprivnjača), alergijski dermatitis, alergija na sunce, na hranu i lekove, alergijska astma.

Alergije su danas jako česte naročito kod dece, ali se mogu javiti i u bilo kom životnom dobu. Neke alergije nestaju kako dete raste, a neke ostaju do kraja života. Odrasli mogu razviti alergiju na supstance na koje nisu prethodno bili alergični.

Alergija može da stvara mnogobrojne probleme i da nepovoljno utiče na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života. Srećom, većina alergijskih reakcija su blage i mogu se u velikoj meri držati pod kontrolom. Teške alergijske reakcije se ne javljaju tako često.

Neke vrste alergija, uključujući alergiju na hranu, lekove ili ubod insekata, imaju potencijal da izazovu ozbiljnu, po život opasnu reakciju organizma: angioedem, anafilaksu ili anafilaktički šok. Ovo su veoma hitna stanje i zahtevaju neodložnu terapiju. Znaci i simptomi uključuju: nedostatak vazduha, gušenje, pad krvnog pritiska, osip po koži, nesvesticu, brz i slab puls, mučninu i povraćanje, gubitak svesti. Potencijalno opasne alergijske reakcije se javljaju jako brzo nakon kontakta sa alergenom ili unutar oko šest sati. Zbog toga se u svakoj, i najmanjom zdravstvenoj ustanovi na vidnom mestu nalazi „antišok terapija“ koja se redovno proverava, dopunjuje i kontroliše, kao i jasno vidljivo uputstvo o postupcima i terapiji koja se mora primeniti u takvim situacijama.

Alergeni mogu biti: inhalacioni, kontaktni, nutritivni. Najčešći su:

• polen trava i drveća
• grinje, perut životinja (sitne ljuspice kože ili dlake)
• buđ: oslobađa male čestice u vazduhu koje kasnije udišemo
• hrana: orasi, kikiriki, pšenica, soja, voće, riba, školjke, jaja, kravlje mleko
• ujedi ili ubodi insekata
• lekovi: često ibuprofen, aspirin, antibiotici
• lateks koji se najčešće koristi za izradu rukavica i kondoma
• kućna hemija: deterdženti, farbe za kosu

Alergija na polen trave i drveća je poznata kao polenska kijavica ili alergijski rinitis, i uglavnom ima sezonski karakter. Reakcije na polen drveća se javljaju već krajem zime i na samom početku proleća, a na polen trava krajem marta, u aprilu i maju. Biljka koja najčešće izaziva alergije je ambrozija. To je jednogodišnja korovska biljka koja počinje da cveta pred kraj leta, do početka prvih mrazeva i u poznu jesen. Smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na njen polenov prah. Svaka biljka ambrozije proizvede oko sto miliona zrna polena svake godine, a može izazvati alergijsku reakciju i simptome rinitisa čak i kada sama biljka nije u blizini već kilometrima dalje. Zbog toga je korisno pratiti kalendar/aplikaciju polenske aktivnosti.

Alergeni mogu pogoditi disajne puteve, sinuse i nosne šupljine, kožu i sistem za varenje. Najčešći simptomi alergija su sledeći:

• polenska kijavica, odnosno alergijski rinitis čije su manifestacije: svrab nosa i očiju, curenje ili zapušen nos, kijanje, suzenje, crvene ili otečene oči (konjunktivitis)
• alergija na hranu se može manifestovati: peckanjem i oticanjem usana, jezika, lica i grla, koprivnjačom, retko anafilaktičkom reakcijom.
• alergija na ubod insekta izaziva: manju ili veću površinu otoka na mestu ujeda, svrab ili urtikariju po celom telu, kašalj, stezanje u grudima, šištanje ili kratak dah, anafilaksu
• alergija na lek može izazvati: koprivnjaču, svrab kože, osip, otok lica, teško disanje, anafilaksu.
• Kontaktne alergije, odnosno atopijski dermatitis – ekcem kože manifestuje se svrabom, crvenilom, koža deluje ili natečeno ili sasušeno i ljušti se.

Dijagnostika

Alergije su bolesti savremenog društva i prisutne su u svim starosnim strukturama – od najmlađih do najstarijih i u porastu su iz godine u godinu. Sklonost ka alergijama samog organizma naziva se alergijskom ili atopijskom konstitucijom a otkriva se pregledom krvi na imunoglobulin E. Ukoliko osoba ima sklonosti ka alergijama, vrednosti imunoglobulina E su višestruko povišene.

Dijagnoza alergija se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, kožnim alergijskim probama, po potrebi bronhoprovokacijskim testom i spirometrijom. Kako bi odredili na šta je tačno pacijent alergičan, vrše se kožne alergijske probe, tzv. Prickov test. Kožne probe se rade pomoću specijalno pripremljenih, laboratorijskih alergena kao što su poleni, kućna prašina, grinje, buđ ili duvan. Alergeni se nanose na kožu podlaktice pacijenta i, nakon kraćeg čekanja, nakon pola sata i nakon 24 časa, proverava se da li na koži postoji reakcija. 

U bolje opremljenim ustanovama se rade alergotestovi kojima se određuje prisustvo IgE antitela na određeni antigen korišćenjem uzorka krvi u in vitro uslovima. Ovi testovi se sve više koriste i zamenjuju tradicionalni Prickov test.

Iz jednog uzorka krvi mogu se odraditi tri različita panela:

 1. Panel Inhalant

 2. Panel Food i

 3. Panel Atopy

U okviru svakog pojedinačnog panela ispituje se prisustvo specifičnog IgE na 20 različitih alergena:

Inhalacioni paneli

polen drveća, polen trava, polen korova, buđ, životinjski alergeni, grinje.

Nutritivni panel  

šargarepa, jabuka, krompir, paradajz, celer, breskva, orah, kikiriki, lešnik, badem, soja, raž, pšenica, susam, kravlje mleko, jaje, plodovi mora

Univerzalni panel

polen drveća, polen trava, polen korova; hrana (soja, pirinač, brašno, kikiriki, jaja, kravlje mleko); buđ, grinje; životinjski alergeni (dlake pasa i mačaka).

Terapija

Najefikasniji način kontrole alergije je izbegavanje alergena koji izaziva reakciju, kad god je to moguće. Na primer, ako postoji alergija na hranu, treba je izbegavati ali i proveriti deklaracije proizvoda o alergenima u određenoj hrani. Osobama koje imaju problema sa alergijama na polen savetuje se da izbegavaju boravak u prirodi u prepodnevnim satima, jer je tada koncentracija polena najveća. Pored toga savetuje se i da ne suše veš na otvorenom, kao i da, ukoliko su boravili u prirodi, operu kosu i promene odeću po ulasku u kuću kako se polen ne bi zadržao. Takođe pomaže unošenje dovoljnih količina vitamina C, vitamina D, kalcijuma i cinka.

Lekovi koji se koriste u kontroli simptoma alergijske reakcije su:

• antihistaminici koji se mogu uzeti kada počnu simptomi reakcije, još bolje pre izlaganja alergenu ukoliko je poznat, da bi se na vreme sprečila alergijska reakcija.
• dekongestivi koji olakšavaju tegobe u izvesnoj meri, sprejevi za nos koje se mogu koristiti za kratkoročno lečenje kod zapušenog nosa
• losioni i kreme koji mogu da smanje crvenilo kože i svrab kod alergijskog dermatitisa
• steroidni lekovi – u vidu sprejeva, kapi, krema, inhalatora i tableta, mogu pomoći smanjenju crvenila i otoka izazvanih alergijskom reakcijom
• Za osobe sa težim alergijama, preporučuje se imunoterapija. Ova terapija uključuje izloženost alergenu na kontrolisan način u dužem vremenskom periodu. Hiposenzibilizacija ponekad traje nekoliko godina. To je zapravo, alergen stimulišuća imuno terapija ili hiposenzibilizacija ili takozvana vakcina za alergije, gde se davanjem određenih doza alergena postiže tolerancija na zadati alergen i organizam onda reaguje smanjenim simptomima. Ovo je zapravo stvarno terapija jer deluje na uzrok, a ne na simptome.
• Vakcine protiv alergena kod dece su bezbedne, efikasne i preporuka su za svu decu posle navršene pete godine, koji imaju problema sa alergijom. Efekti mogu biti slabiji ako je neko alergičan na više vrsta alergena, na primer, na polen, grinje i buđ, ili dlaku psa. Ako je jedna od tih alergija najizraženija, onda se vrši hiposenzibilizacija na taj alergen.  

Prehlada, grip i Covid 19

Simptomi alergije, prehlade, gripa i Covid 19 mogu biti vrlo slični, ali postoje i oni specifični koji prave jasnu razliku.

Što se tiče jače prehlade ili gripa, najčešći simptomi su: povišena temperatura, kijanje  ili suv kašalj, slabost, malaksalost, jeza, bol u grlu, bolovi u mišićima i zglobovima,  glavobolja, otežano disanje. Prehlada prolazi za 2-3 dana uz mirovanje, čajeve i vitamine. Grip traje nešto duže i praćen je težim simptomima, ali uz mirovanje i simptomatsku terapiju, uglavnom prolazi za 7-10 dana.

Nažalost, postoje i vrlo teške, čak i smrtonosne forme sezonskog gripa, naročito kod starijih osoba sa komorbiditetima. Zato se preporučuje primanje vakcine protiv sezonskog gripa, koja najčešće počinje da se daje u oktobru mesecu.

Simptomi Covid 19, izazvanog virusom Sars-Cov2 se razlikuju u zavisnosti od soja kojim su izazvani. Sada je dominantan omikron BA.2 soj. Najčešće se javlja: glavobolja, bol u grlu, intenzivan kašalj, povišena temperatura, curenje iz nosa, gubitak čula mirisa i ukusa (nije obavezno), mučnina, povraćanje, dijareja. Ti simptomi se pojavljuju prva dva-tri dana nakon inficiranja. Dakle, simptomi samo prvih dana liče na alergiju i grip. Ali, vrlo brzo može doći do pogoršanja, pojave pneumonije i mnogobrojnih drugih komplikacija, kao i potrebe za bolničkim lečenjem sa vrlo neizvesnim ishodom.

I posle izlečenja akutnih simptoma, veoma često se javlja produženi ili Long kovid, koji može trajati nekoliko meseci, praćen mnogobrojnim simptomima (preko dvesta) i komplikacijama. U kom pravcu će se bolest razvijati, zavisi od mnogo faktora. Od individualnog imunskog sistema, godina starosti, da li postoje pridružene bolesti, od adekvatnog i pravovremenog dijagnostikovanja i lečenja. Najviše od toga da li smo vakcinisani ili ne. Kod sumnje na Covid19 najvažnije je da se pacijent testira. Ako je antigenski test negativan, a simptomi ukazuju na kovid infekciju treba da se uradi se i PCR test. Naravno treba uraditi i osnovnu laboratoriju i na osnovu svega toga se pacijentu preporučuje odgovarajuća terapija.

Vakcina protiv Covid19 ima dovoljno, lako su dostupne, a od septembra je dostupna i vakcina protiv sezonskog gripa koja se, pre svega, preporučuje ugroženim kategorijama stanovnika.

Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema, njegovu burnu  reakciju kao odgovor na izloženost uobičajenim supstancama, hrani ili drugim agensima, koji ne izazivaju reakciju kod većine ljudi. Alergije se javljaju kada imunski sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne. Još uvek nije potpuno jasno zašto se to dešava, ali većina osoba sa alergijama ima genetsku predispoziciju bolesti. Naš imunski sistem je kompleksan i najčešće nas brani od potencijalnih napadača, kao što su bakterije i virusi, stvaranjem antitela, u ovom slučaju stvaranjem IgE antitela. U kontaktu sa alergenom u telu se stvaraju IgE antitela kao odbrana na uneti antigen. Prilikom sledećeg kontakta sa alergenom IgE antitela vezana sa mastocite reaguju, vezuju alergen pri čemu se iz mastocita oslobađa histamin i druge aktivne materija tzv medijatori zapaljenskih reakcija.