Farmaceutsko zagađenje menja ponašanje riba

Naučnici su koristili farmaceutske implantate sa sporim oslobađanjem i predajnike za praćenje životinja kako bi pratili kako dva uobičajena leka utiču na ponašanje i migraciju mladih atlantskih lososa u švedskoj reci Dal dok su migrirali u Baltičko more.

Studija, koju je vodio Švedski univerzitet poljoprivrednih nauka, otkrila je da uobičajeno otkriveni nivoi klobazama u okolini povećavaju uspeh migracije riba iz reka u more. U pitanju je lek koji se često prepisuje za poremećaje spavanja.

Takođe je utvrđeno da klobazam skraćuje vreme potrebno lososu da duž svoje migracione rute prođe kroz dve hidroelektrane, prepreke koje obično ometaju uspešnu migraciju.

Markus Mikelanđeli sa australijskog Grifit univerziteta, koji je dao ključni doprinos studiji objavljenoj u časopisu „Science“, istakao je rastuću opasnost od farmaceutskog zagađenja po divlje životinje i ekosisteme.

„Farmaceutski zagađivači su sve veći globalni problem, sa više od 900 različitih supstanci otkrivenih u vodenim putevima širom sveta“, rekao je Mikelanđeli.

Posebnu zabrinutost izazivaju psihoaktivne supstance poput antidepresiva i lekova protiv bolova, koje mogu značajno da poremete funkciju mozga i ponašanje divljih životinja.

„Čini se da je povećan uspeh migracije lososa izloženih klobazamu blagotvoran“, rekao je Mikelanđeli.

Međutim, on je upozorio da se očekuje da će svaka promena u prirodnom ponašanju i ekologiji neke vrste imati šire negativne posledice i za tu vrstu i za okolnu zajednicu divljih životinja.

„Mnogi farmaceutski proizvodi ostaju u životnoj sredini zbog loše biorazgradljivosti i nedovoljnog tretmana otpadnih voda“, rekao je Mikelanđeli i dodao da dizajniranjem lekova koji se brže raspadaju ili postaju manje štetni nakon upotrebe, možemo značajno da ublažimo uticaj farmaceutskog zagađenja na životnu sredinu u budućnosti.