Jedno od svojih najlepših dela Štraus je komponovao u čast Srbije
Bio je početak 1846. godine i balska sezona u Beču, prestonici Austrijskog carstva, tek se zahuktavala. Svako ko je bio neko i nešto u tom delu Evrope, plesao je iz večeri u veče po bečkim dvorovima, a balovi su bili i prilika da se, između valcera, sklope poslovi, priča o politici, ostvare kontakti i čuju novosti…
Podeli vest:
Ipak, te konkretne večeri, glavna tema razgovora bila je samo jedna – Johan Štraus Mlađi, slavni kompozitor i nekrunisani “kralj valcera” spremao se da publici predstavi svoju novu kompoziciju.
Radoznalost je potpirivala i činjenica da se delo zvalo – „Srpski kadril“.
Prognani knez
Izradu kadrila je naručio knez Miloš Obrenović. Ovaj srpski vladar je, nakon svrgavanja sa vlasti u Beogradu 1839. godine, živeo u Beču, a od 1842. mu se tu pridružio i sin Mihailo, takođe prognan iz domovine. Obojica Obrenovića okupljala su oko sebe istomišljenike, ali i brojne učene Srbe na čelu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem koji se čak sa porodicom uselio na jedan sprat kuće koju je knez Miloš kupio u austrijskoj prestonici.
I Miloš i Mihailo neumorno su radili na povratku u Srbiju. Zato su često organizovali zabave i balove u Beču na kojima su se sastajali protivnici Karađorđevića prognani iz domovine, ugledni Srbi koji su u ovom gradu živeli, ali i svi Sloveni kojih je u to vreme, kažu izvori, u prestonici austrijskog carstva bilo oko 50 hiljada.
Upravo za jedan ovakav događaj knez Miloš je od Johana Štrausa Mlađeg tražio da komponuje “Srpski kadril”.
Od Štrausa s ljubavlju
Ne zna se koliko je Obrenović platio Štrausu za delo. Pričalo se da je u pitanju bila poprilična suma dukata, ali i da knez nije žalio. Jedini uslov bio je da kompozicija u sebi mora da sadrži prepoznatljive taktove srpske muzike i da njome bude inspirisana. Tako je nastao “Srpski kadril” opus 14.
Delo je prvi put izvedeno početkom 1846. na Slavenskom balu kojem su prisustvivali i Miloš i Mihailo Obrenović. Takvi balovi i inače su bili omiljeni među bečkom dijasporom, a u godinama nakon ovog prisustvovali su im Vuk Stefanović Karadžić, Mina Karadžić, Branko Radičević, Ivan Mažuranić… ali i mnoge strane diplomate, vojni zvaničnici, ugledni građani Austrije…
Upamćeno je da se kadril jako svideo svima, a pre svega Srbima. Zabeleženo je da je odmah posle bala, knez Miloš umnožio kompoziciju u 4 hiljade primeraka i razdelio je širom Evrope.
Ipak, vremenom, ova numera prestaje da se izvodi tokom balske sezone u Austriji, a gubi se i iz rasporeda koncerta. Zato danas ne znamo kako je zvučala originalna, orkestarska verzija.
Tek mnogo deceniija kasnije, 1997. godine društvo “Johan Štraus” iz Beča zatražilo je podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela ovog kompozitora. Među njima se nalazio i “Srpski kadril”, a tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije otkrivena je i ova priča.
Podeli vest:
