Lečenje neplodnosti ne treba odlagati, godine starosti najbitniji faktor

U Srbiji svaki šesti par ima problem sa začećem. Između 150.000 i 200.000 parova ne može prirodnim putem da dobije potomstvo već im je neophodna medicinska pomoć. Žena bi trebalo da zna da ako želi da ima decu, a ima problema – ne bi trebalo da odlaže terapiju, kaže doktorka Nikol Mardešić, ekspertkinja za humanu reprodukciju iz Češke. Ističe da su godine starosti najbitniji faktor lečenja.

Lečenje steriliteta je često dugotrajno, emocionalno i finansijski zahtevno. Kako da taj put bude lakši, budućim roditeljima bezbolniji, za RTS je objašnjavala doktorka Nikol Mardešić, ekspertkinja za humanu reprodukciju iz Češke.

„Ono što je najvažnije da kažemo, jeste da lečenje neplodnosti u 21. veku nije nešto čega se treba stideti i ne treba se plašiti. Lečenje je lako, ne boli, brzo je, zato ne treba gubiti vreme odlaganjem terapije“, kaže doktorka Mardešić.

Ističe da su najbitniji faktor lečenja neplodnosti ženine godine.

„Njene godine nam daju kvalitet, a to je najvažnija stvar kada je terapija u pitanju. Ako žena odlaže lečenje, to može da ima negativne posledice, zato nemojte da se plašite, nemojte da se stidite i ne odlažite terapiju, ne gubite vreme zato što vam sutra neće biti lakše“, rekla je dr Mardešić.

Češka, odakle nam Vi dolazite, je drugi po redu izbor kada parovi biraju u kojoj zemlji će obaviti postupak vantelesne oplodnje, zatim ide Španija. Šta je to što vas izdvaja?

– Ne znam zašto je Češka toliko popularna među pacijentima. Istina je da imamo mnogo klinika koje leče neplodnost. Česi i Srbi su slični, tako da je i naša komunikacija dobra.

Jedan od bitnih faktora kada parovi biraju kliniku jeste kvalitet usluga, a on je u Češkoj vrlo visok. Nudimo najviše standarde kada je medicina u pitanju. Mislim da je to razlog zašto nam dolazi toliko stranaca ne samo iz Srbije, nego iz celog sveta, zato što znaju da će dobiti visok kvalitet za manju cenu.

Takođe, ljudi iz Srbije treba da znaju da smo otvorili kliniku u Beogradu, koja je naš partner, lekari u Beogradu sarađuju sa lekarima u Češkoj.

Ukoliko pacijent treba da uradi neke preglede u Češkoj, mogu da počnu sa pripremama u Beogradu. Preglede, laboratorijske analize započnu u Beogradu, a onda dođu u Češku. 

Kako teku procedure vantelesne oplodnje za vreme pandemije u Češkoj?

– Naravno da je pandemija negativno promenila sva polja medicine, ne samo reproduktivnu medicinu. Na početku smo se mnogo plašili zato što je virus bio nov za nas, nismo bili sigurni da li ima negativan uticaj na žene, muškarce, fetus. Sa vremenom, kako je pandemija odmicala, dobijali smo više informacija. Sada znamo da žene ne treba da se plaše, ne treba da odlažu terapije.

Na početku, posebno 2020. godine kada je počela pandemija bilo je manje postupaka veštačke oplodnje na celom svetu, prvo jer smo mi bili uplašeni, zatim pacijenti, a treći problem je bilo putovanje. Sećate se da je putovanje 2020. i 2021. godine praktično bilo nemoguće, zato pacijeti, iako su hteli da počnu sa procedurama, nisu mogli da dođu do Češke.

U Srbiji je skoro pomerena starosna granica za vantelesnu oplodnju sa 43 na 45 godina, povećan je broj besplatnih postupaka za prvo dete, šta je to što još Srbija može da uradi kako bi olakšala budućim roditeljima ove procedure?

– Možete da uradite ono što bi sve države i vlade trebalo da urade. Treba da informišete žene mnogo preciznije, da ih osvestite. Informisanje bi trebalo da počne već u školama, da se devojčicama, ženama, kaže da je ženina plodnost ograničena godinama.

Žena bi trebalo da zna da ako želi da ima decu, a ima problema, ne bi trebalo da odlaže terapiju. Informisanost je najvažnija stvar. 

U Srbiji svaki šesti par ima problem sa začećem. Između 150.000 i 200.000 parova ne može prirodnim putem da dobije potomstvo već im je neophodna medicinska pomoć. Žena bi trebalo da zna da ako želi da ima decu, a ima problema – ne bi trebalo da odlaže terapiju, kaže doktorka Nikol Mardešić, ekspertkinja za humanu reprodukciju iz Češke. Ističe da su godine starosti najbitniji faktor lečenja.