Legendarni Trabant proslavio 67. rođendan

7. novembra 1957. počela je proizvodnja u fabrici u Cvikauu.

„Besni usisivač, stampedo, padajuća strnadica i Honekerova osveta“ bili su nadimci koje je nosio legendarni automobil Istočne Evrope. Bio je neobičan jer je imao dvotaktni motor sa karoserijom od duroplasta.

Prema podacima iz različitih izvora, u proizvodnji je bio od 1957. do 1991. i u tom periodu proizvedeno je 3,7 miliona komada.

Četiri modela

Pravljena su četiri modela, Trabant 500, Trabant 600, Trabant 601 i Trabant 1.1. Dizajn nije menjan sve do lansiranja četvrtog modela koji se na tržištu našao tek godinu dana pre prestanka proizvodnje. Ovi modeli oznaku su nosili po konjskim snagama motora koje su imali.

Foto: Unsplash

Naziv Trabant potekao je od nemačke reči drabant što znači satelit ili saputnik. Inspiracija je potekla od tadašnjeg sovjetskog satelita Sputnjik, koji je lansiran mesec dana ranije. Jedan od klasičnih nadimaka koje je nosio bio je Trabi.

U komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, zahvaljujući niskoj ceni bio je najčešći automobil. Zbog toga su, prema izveštajima medija, Nemci bili i do 13 godina na listama čekanja kako bi kupili svog Trabanta. Na jedan proizveden model dolazila su 43 potencijalna kupca. Tako je i cena polovnog Trabanta na slobodnom tržištu bila dvostruko veća nego novog.

Materijal od kog je napravljen je dugovečan tako da je prosečna starost Trabanta bila oko 28 godina. Zato se i danas može naći u prodaji na portalima za polovna vozila. Primera radi, na sajtu polovniautomobili.com u ponudi su dva komada. Trabant karavan iz 1990. vlasnik prodaje za 3.500 evra (prešao samo 90.000 kilometara) dok drugi prodavac modela 601 iz 1988. ne navodi cenu već je otvoren za dogovor (prešao 111.000 km).

Na sajtovima za poređenje cena automobila može se pronaći mnogo više modela koje prodaju vlasnici iz Nemačke. Uglavnom je reč o modelima iz poslednjih godina proizvodnje, a cena im ide od 900 pa do čak 18.000 evra.

Do stotke za 21 sekundu

Trabant je težio oko 600 kilograma. Za razliku od današnjih superautomobila koji za par sekundi stižu do brzine od 100 kilometara na čas, Trabantu je bilo potrebna 21 sekunda.

Istočnonemačka legenda bila je veliki zagađivač. Imao je pet do sedam veću emisiju gasova sa efektom staklene bašte nego što je to dozvoljeno kod današnjih automobila. Zanimljivost je i da nije imao pumpu za benzin pa je rezervoar stajao iznad motora kako bi gorivo stizalo putem gravitacije. To je povećavalo rizik od požara u slučaju čeonog sudara.

Nakon ujedinjenja Nemačke postalo je jasno da na tržištu nema više mesta za Trabant pa je proizvodnja obustavljena 1991. Fabriku u gradu Cvikau kupio je Folksvagen, a ostatak kompanije je preimenovan. Folksvagen je u ovoj fabrici nastavio da proizvodi automobilske motore, kao i modele Golf i Pasat.

Iako je Trabant na početku proizvodnje bio smatran jednim od modernijih automobila za to vreme, na kraju svog životnog veka postao je simbol nazadnosti Istočne Nemačke. Dok su se Lada Niva, „Peglica“ i Jugo prodavali u zapadnoj Evropi, tamošnji kupci nisu bili zainteresovani za Trabant pa je ostvarena zanemariva prodaja.