• Meteorska kiša koja dostiže vrhunac za nekoliko dana, mogla bi biti najbogatija u ovom veku

    Meteori, poznatiji kao zvezde padalice, mogu se videti bilo koje noći u godini. Neke noći su međutim bolje za posmatranje neba od drugih. Zemlji upravo sledi veličanstveni prolaz kroz put koji je za sobom ostavila čuvena Halejeva kometa.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Meteorska kiša koja dostiže vrhunac za nekoliko dana, mogla bi biti najbogatija u ovom veku
    Foto: 013info

    Dok se Zemlja kreće oko Sunca, nailazimo na delove prašine i krhotina sa kometa i asteroida. Tako se rađaju meteorske kiše, periodi kada se broj zvezda padalica koje ćete videti dramatično povećava.

    Trenutno smo u fazi iščekivanja prolaska kroz jedan put pun svemirskih krhotina, koji je za sobom ostavila Halejeva kometa. Ona stvara kišu meteora Eta Akvarid, jednu od najbolje vidljivih sa naše južne hemisfere.

    Ovogodišnji prikaz sa neba obećava da će biti poseban. Poklapa se sa mladim Mesecom, što znači da će nebo biti dodatno mračno u satima pre zore – a to su savršeni uslovi da se posmatraju delovi čuvene komete kako padaju. Postoje čak i nagoveštaji da bi tuš mogao biti jači i bogatiji nego inače.

    Fragmenti najpoznatije komete

    Halejeva kometa približi se Suncu, pa tako i našoj planeti u proseku svakih 76 godina, i provela je hiljade godina na svom trenutnom putu.

    Svaki put kada prođe kroz unutrašnjost Sunčevog sistema, kometa ostavlja za sobom prašinu i gas. Ova prašina se polako širi svemirom, obavijajući orbitu komete širokim slojem krhotina.

    Zemlja prolazi kroz te krhotine dva puta godišnje, kada se depavaju dve poznate kiše meteora. U oktobru je kiša meteora Orionid, koja je vidljiva sa obe hemisfere.

    Kiša koja dostiže vrhunac početkom maja – meteorska kiša Eta Akvarid je bogatija. Zemlja počinje da nailazi na te krhotine sredinom aprila, a zatim provede u tom prostoru otprilike šest nedelja prelazeći široki tok krhotina koji je iza sebe ostavila moćna kometa.

    Dok se Zemlja kreće oko Sunca, nailazimo na delove prašine i krhotina sa kometa i asteroida. Tako se rađaju meteorske kiše, periodi kada se broj zvezda padalica koje ćete videti dramatično povećava.

    Trenutno smo u fazi iščekivanja prolaska kroz jedan put pun svemirskih krhotina, koji je za sobom ostavila Halejeva kometa. Ona stvara kišu meteora Eta Akvarid, jednu od najbolje vidljivih sa naše južne hemisfere.

    Ovogodišnji prikaz sa neba obećava da će biti poseban. Poklapa se sa mladim Mesecom, što znači da će nebo biti dodatno mračno u satima pre zore – a to su savršeni uslovi da se posmatraju delovi čuvene komete kako padaju. Postoje čak i nagoveštaji da bi tuš mogao biti jači i bogatiji nego inače.

    Fragmenti najpoznatije komete

    Halejeva kometa približi se Suncu, pa tako i našoj planeti u proseku svakih 76 godina, i provela je hiljade godina na svom trenutnom putu.

    Svaki put kada prođe kroz unutrašnjost Sunčevog sistema, kometa ostavlja za sobom prašinu i gas. Ova prašina se polako širi svemirom, obavijajući orbitu komete širokim slojem krhotina.

    Zemlja prolazi kroz te krhotine dva puta godišnje, kada se depavaju dve poznate kiše meteora. U oktobru je kiša meteora Orionid, koja je vidljiva sa obe hemisfere.

    Kiša koja dostiže vrhunac početkom maja – meteorska kiša Eta Akvarid je bogatija. Zemlja počinje da nailazi na te krhotine sredinom aprila, a zatim provede u tom prostoru otprilike šest nedelja prelazeći široki tok krhotina koji je iza sebe ostavila moćna kometa.

    Veći deo tog vremena Zemlja prolazi kroz svojevrsno „predgrađe“ toka kojim se kretala kometa koja nam je ostavila svoj bogati „rep“. Otprilike šestog maja, Zemlja se kreće kroz najgušći deo toka, a Eta Akvarid dostiže svoj vrhunac.

    Eta Akvarid je relativno slabo poznata kiša meteora iz jednostavnog razloga – najbolje se vide sa južne hemisfere i veoma ih je teško posmatrati sa lokacija severno od Ekvatora.

    Posmatrači sa južnog dela naše planete imaju više sreće. Sa većine recimo australijskih lokacija, počev od 1:30 ujutro po lokalnom vremenu, na nebu je vidljiv spektakl do rane zore.

    Eta Akvarid „daje“ i 20 do 30 meteora na sat.

    Međutim, meteori ne dolaze jednakom brzinom. Može da se desi da 15 minuta ne vidite ništa, a onda ugledate više njih odjednom.

    Posebna godina

    Eta Akvarid je posebna poslastica za posmatrače u Australiji, ali ova godina obećava da će biti posebna. Prvo, nebo će biti tamno zahvaljujući mladom Mesecu, što će meteore lakše uočiti.

    Naučnici koji su modelirali i istraživali ponašanje Eta akvarida u poslednjih nekoliko decenija pronašli su primamljive nagoveštaje da bi ove godine moglo doći do značajnog povećanja broja lepih nebeskih prikaza, odnosno zvezda padalica. Oni sugerišu da bi se meteorska kiša Eta Akvarid 2024. mogla pokazati kao najjača u čitavom 21. veku.

    Međutim, predviđanje aktivnosti meteorskih kiša je zaista teško. Drugi istraživači tvrde da bi ova godina mogla biti po tom pitanju „uobičajena“.

    Članak je objavljen u časopisu The Conversation.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Top 10 investicija u dvorište koje privlače kupce

    Prostor oko kuće često igra presudnu ulogu u formiranju prvog utiska, stoga uloženi trud u njegovu dekoraciju i funkcionalnost može znatno povećati vrednost stambenog objekta. Dvorište, kao […]

    Zašto se kaže baš bela tehnika?

    Za početak, jedno pojašnjenje - najveći broj stručnjaka kućne aparate deli u tri kategorije - male, glavne i elektroniku široke […]

    Šta su žuti, narandžasti ili crveni meteoalarm

    Vremenske nepogode prate nas cele ove nedelje. Češće nego ranije raspitujemo se o tome da li su meteorolozi aktivirali crveni meteo-alarm. Šta bi još trebalo da znamo kada nevreme počene, sem […]