Nauka potvrđuje: Muzika menja način na koji pamtimo događaje
Da li ste primetili kako neka određena pesma može da evocira talas uspomena? Možda je to melodija uz koju ste izveli svoj prvi svadbeni ples ili „himna“ nekog letovanja koje vam je ostalo u lepom sećanju.
Ljudi često misle da su te muzičke uspomene fiksirani isečci prošlosti, ali nedavno istraživanje koje je sa kolegama sprovela Jiren Ren, istraživačica u oblasti psihologije na Tehnološkom institutu u Džordžiji, pokazalo je da slušanje pesama može ne samo da evocira uspomene, nego i da promeni način na koji ih se ljudi sećaju.
Renin mentor Takeri Braun i naučnice Univerziteta u Koloradu Sofija Mehdizadeh i Grejs Lesli takođe su učestvovali u studiji, koja je analizirala povezanost između muzike, emocije i sećanja.
Oni su osmislili trodnevni eksperiment, kako bi testirali svoju pretpostavku. Prvog dana studije, učesnici su imali zadatak da zapamte seriju kratkih, emocionalno neutralnih priča.
Sledećeg dana, prisećali su se tih priča dok su slušali pozitivnu ili negativnu muziku ili sedeli u tišini.
Trećeg i poslednjeg dana, ponovo je trebalo da se prisećaju priča, ali ovog puta bez muzike.
Sve vreme naučnici su pratili njihovu moždanu aktivnost uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance, koja je beležila prokrvljenost određenih delova mozga.
Ispostavilo se da su učesnici koji su slušali emotivnu muziku dok su se prisećali neutralnih priča, češće dodavali emocionalne elemente toj priči.
Još jedno otkriće je da je kod svih učesnika studije koji su slušali muziku primećena pojačana aktivnost u amigdali i hipokampusu, delovima mozga zaduženim za emocije, odnosno učenje i pamćenje.
Registrovana je i „izmenjena aktivacija neurona“, tokom sećanja na priče u pratnji muzike, za razliku od onih slučajeva u kojima su učesnici bili u tišini.
Drugim rečima, otkriveno je da muzika ima sposobnost da unese emocionalne detalje u sećanja, koji nisu obavezno bili prisutni kada se neki događaj odvijao.
Ren u kolumni, koju je objavila na sajtu „Conversation“, primećuje da otkriće ima „uzbudljive posledice po svakodnevni život i medicinu“, pokazujući potencijal naročito u oblasti lečenja depresije i post-traumatskog stres sindroma, ali priznaje i da je potrebno još istraživanja.