Samopouzdanje i Instagram – Kako era filtera utiče na decu i mlade?

Dok roditelji, nastavnici i stručnjaci pokušavaju da uhvate korak sa digitalnim navikama nove generacije, važno je da razumemo ne samo šta deca gledaju, već i kako to doživljavaju.

U ovom tekstu istražićemo na koje načine Instagram i era filtera utiču na formiranje slike o sebi, samopouzdanje i emocionalni razvoj dece i mladih – i zašto je toliko važno da razgovaramo o ovome otvoreno i bez osuđivanja.

Kada filteri postanu nova norma

Jedan od najopasnijih aspekata modernih društvenih mreža jeste što filteri, koji su nekada služili kao zabava, danas postaju standard lepote. Lice bez bora, punije usne, izraženije oči – sve to se dobija jednim klikom, i to toliko često da mladi više ne znaju kako izgledaju bez toga.

Kada tinejdžerka, koja je tek počela da istražuje šminku, koristi filter da „popravi“ liniju ajlajnera, vrlo brzo može da izgubi poverenje u sopstvenu sposobnost da to uradi sama. A ako odluči da nauči, tragaće za savršenim proizvodom, kao što je precizan tečni ajlajner, koji će joj pomoći da isprati ono što je videla na ekranu.

Ali realnost je drugačija – niko ne izgleda savršeno, pogotovo ne u pokretu, bez svetla, poza i filtera. Ipak, mladi retko imaju priliku da to vide. Većina sadržaja na Instagramu predstavlja pažljivo konstruisanu sliku – od outfita do izraza lica.

Kada se uporede sa tim, imaju osećaj da su „manje vredni“, jer njihova realnost ne izgleda kao Instagram highlight reel. Zato su nekada potrebni i uzbudljivi izlasci koji će im pokazati da je nekada potrebno jednostavno prepustiti se životu i zabavi.

Ono što je nekada bio filter za zabavu, postao je alat za samokritiku. Mlade devojke sve češće traže estetske intervencije koje će ih učiniti sličnijima digitalnim verzijama sebe, a mladići razvijaju nesigurnost jer nemaju „Instagram telo“. I to nije pitanje taštine, već posledica konstantne izloženosti nerealnim standardima.

Poređenje kao izvor nesigurnosti

Poređenje je deo odrastanja – prirodno je da se deca i mladi upoređuju sa vršnjacima dok grade identitet. Ali kada se to poređenje dešava na Instagramu, igra postaje nepoštena. Umesto da se porede sa drugima u stvarnim okolnostima – bez filtera, sa lošim danima, bubuljicama i nesigurnostima – oni se upoređuju sa nerealnim slikama. I tu nastaje problem.

Umesto da im društvene mreže budu inspiracija, one često postaju izvor pritiska. Pritiska da izgledaju bolje, da imaju više pratilaca, da se uklope u estetiku koja vlada. Mladi ne razumeju da većina tih fotografija prolazi kroz ozbiljnu obradu pre objave, niti da su mnogi influenseri zapravo angažovani od strane brendova da izgledaju „savršeno“.

U toj trci za validacijom kroz lajkove, komentare i deljenja, samopouzdanje postaje zavisno od spoljašnjih potvrda, a ne od unutrašnjeg osećaja vrednosti. I to nije bezopasno – mnogi mladi razvijaju anksioznost, depresiju i poremećaje u ishrani upravo zbog osećaja da nikada nisu dovoljno „dobri“.

Roditelji često ne vide te signale odmah. Izgleda kao da dete samo „visi na telefonu“, ali iza toga se krije duboka potreba za prihvatanjem i osećaj da ne pripadaju. Iako to nisu novi problemi, današnji alati ih umnožavaju i ubrzavaju – i zato je važno da odrasli ne podcenjuju moć koju Instagram ima nad samopoimanjem mladih.

Kada lajkovi postanu valuta vrednosti

Deca i tinejdžeri su posebno osetljivi na povratne informacije iz okoline. U školskom dvorištu to su pogledi i komentari, a na Instagramu – lajkovi, pregledi i broj pratilaca. Kada objava ne prođe „dovoljno dobro“, mladi to tumače kao odbacivanje. Njihova vrednost u sopstvenim očima često zavisi od toga koliko ljudi je reagovalo na njihov sadržaj.

Ova digitalna valuta postaje merilo popularnosti, pa i lične vrednosti. Nije neobično da deca obrišu fotografiju ako ne dobije dovoljno lajkova u prvih sat vremena. Ili da objave nešto što zapravo ne žele, ali znaju da će „dobro proći“. Sopstveni identitet se menja u skladu sa algoritmom.

U toj igri, gube autentičnost. Umesto da izraze sebe, postaju ono što misle da drugi žele da vide. I što je najgore – nisu srećni ni kada „uspeju“. Taj uspeh je krhak, zavisi od svakog sledećeg posta i svake sledeće analitike.

Zbog toga je važno razgovarati s mladima o tome šta je stvarna vrednost. Podsticati ih da neguju hobije, prave prave, a ne virtuelne veze, i grade identitet van mreža. Jer ako ih ne naučimo da vrednuju sebe zbog onoga što jesu, Instagram će ih vrlo lako ubediti da su vredni samo ako svet to potvrdi.

Uloga roditelja i odraslih – više prisustva, manje kritike

Deca i mladi ne mogu sami nositi teret digitalnog sveta. Potrebna im je pomoć, ali ne kroz zabrane i moralizovanje, već kroz razumevanje, razgovor i prisustvo. Ako ih napadamo zbog toga što su stalno na mrežama, povući će se. Ako ih slušamo, pomažemo im da se otvore i pronađu svoj put.

Roditelji često nisu ni svesni koliko Instagram može biti surov svet za jedno dete koje još uvek ne zna ko je. Zato je važno postavljati pitanja: Kako se osećaš kada gledaš tuđe slike? Da li ti Instagram pomaže ili odmaže da se osećaš dobro? Ko ti je uzor i zašto?

Takođe, važno je svojim primerom pokazati balans. Ako i odrasli neprekidno prate društvene mreže, uređuju svoje fotografije do neprepoznatljivosti i mere vrednost po broju pratilaca, deca neće uspeti da razviju zdrav odnos prema digitalnim medijima.

Instagram i društvene mreže nisu neprijatelji. One mogu biti inspirativne, edukativne i povezivati ljude širom sveta. Ali problem nastaje kada im dozvolimo da diktiraju našu vrednost, posebno deci koja još uvek nemaju dovoljno izgrađen identitet da se odupru tim pritiscima.

Samopouzdanje se ne gradi u aplikacijama, već u svakodnevnim razgovorima, pažnji i prihvatanju. Ako želimo da naša deca odrastu stabilna, hrabra i svoja, moramo im pokazati da su dovoljna – baš takva kakva jesu.