Smartfon bonton – navike kojih se morate odreći

Zato i predlažu navike kojih se treba odreći. 

 

 

Istraživači univerziteta u španskom Toledu otkrili su kako da plavo svetlo može pretvoriti molekule u očima u ubice ćelija. To može dovesti do makularne degeneracije, bolesti oka koja je povezana s dobi i koja je vodeći uzrok slepila. Plavo svetlo naime izaziva određenu hemijsku reakciju koja je ‘toksična’ za fotoreceptorske ćelije oka.

 

Istraživanje koje je proveo Institut za globalno zdravlje iz Barselone pokazalo je kako plavo svetlo može biti povezano s određenim oblicima raka, kao i da visoka izloženost plavom svetlu povećava rizik od pojave raka dojke i raka prostate 1,5 do 2 puta. Plavo svetlo emituje i Sunce od čijeg se svetla može zaštititi sunčanim naočarama s UV zaštitom. U slučaju pametnih telefona i tableta, rizik je najveći pri gledanju u ekran u mraku. Najbolji je lek držati ih podalje od kreveta, piše tportal.

 

 

Multitasking koji uključuje hodanje ulicom i tipkanje tekstova u mobilni jedna je odnajopasnijih stvari koje možete napraviti. Prema podacima američke Nacionalne uprave za sigurnost saobraćaja NHTSA, svake godine gotovo 5.000 pešaka izgubi život, a 76.000 bude povređeno u saobraćajnim nezgodama. Drugo istraživanje pokazalo je da je u deset godina više od 11.000 nesreća bilo povezano s kucanjem poruka na mobilnom telefonu. Treće pak iznosi zabrinjavajući podatak da je 2000. godine  zbog toga stradalo oko 500 ljudi, dok je 2011. njihov broj porastao na više od dve hiljade. A više od polovine stradalih su maloletnici i njihov broj stalno raste. 

 

 

Kao što je američki pisac Austin Kleon dobro primetio u svom delu ‘Ukradi kao umjetnik’, dobre ideje i dela nastaju samo i isključivo u dokolici. Dakle, pazite da vam se svaki slobodni trenutak u životu – bila pritom reč o crvenom svetlu na semaforu, redu na blagajni supermarketa ili vožnji liftom, svejedno – ne pretvori u izgovor za proveru najnovijih informacija na društevnim mrežama. Od silne količine informacija koje upijamo na kraju nećemo biti u stanju sami osmisliti ama baš ništa. Bićemo poput udžbenika iz važećeg kurikuluma: naš će mozak biti ispunjen gomilom nepovezanih podataka koja se brišu iz sećanja kako pristižu novi. Ili kako je u seriji ‘Bračne vode’ rekao mali Bad Bandi podučavajući sestru Kelly: ‘Ne možeš pet kila znanja usuti u dve kile mozga’.

 

 

Internetske stranice nisu lekarski konzilijumi i samo unose još više zbrke. Alarmantna poruka tog tipa poslata je nedavno sa zdravstvenog samita u Hanoveru gde je zaključeno kako ‘stalna dostupnost medicinskih informacija upitne tačnosti na internetu na pacijente deluje uznemirujuće’. Ukazano je na sve širu pojavu ‘cyberhondrije’, neutemeljenog straha od ozbiljne bolesti nakon pretraživanja simptoma na internetu. Takva pretraživanja samo pojačavaju strah ljudi podložnih hipohondara, pokazale su studije. S druge strane, tvrdi se da bi lekari pacijente trebali edukovati i uputiti ih na verodostojne medicinske stranice i da bi se informacije te vrste trebalo upisati u zdravstveni karton pacijenta.

 

 

Istražujući načine na koje mobilni uređaji menjaju naše živote, novinari CNN-a pozabavili su se i bontonom korišćenja pametnih telefona i tableta. Došli su do zaključka da, ma koliko nam oni pomagali u komunikaciji, korišćenjem tih uređaja činimo i neke društveno neprimerene radnje. Jedna od najgorih svakako je tvitovanje, slanje poruka, objavljivanje fotografija i slične radnje koje činimo u alkoholisanomstanju. S modernim tehnologijama nestala su vremena kad su vaše dogodovštine i blamaže ostajale u krugu podjednako nepouzdanih svedoka, a vest o njima prenosila se usmenom predajom, poprimala status legende i vremenom odlazile u zaborav. Danas se ne može sakriti ništa, ni najveća ni najmanja neugodnost, od pravopisnih grešaka, do prizora otkopčanog šlica ili grimase koju biste rado izbrisati iz sećanja.

 

 

Od neprekidnog postavljanja fotografija baš svakog trenutka vašeg života gore je jedino viralno jadikovanje nad vlastitom sudbinom. Svako od nas nosi svoj krst, svako ima partnera koji ga ne razume, šefa koji mu podmeće, dete koje ga ne poštuje, psa koji ga ne sluša… U svetu prestrašenom terorizmom, prekovremenim radom, pandemijama, ekološkim katastrofama i opštom neizvesnošću, većina ljudi nema vremena i volje saosećati s vašim, za njih benignim problemima. Zasipavanjem tuđih inboksa vašim problemima teško ćete naći novog prijatelja, ali biste lako mogli steći još jednog na sve dužoj listi onih koji blokiraju vaše poruke i prelaze put čim vas ugledaju na ulici.

 

 

Moderni telefoni danas imaju tako dobre kamere da tuđe gluposti snimaju bolje i razgovetnije od elitnih filmova kinematografije 20. veka. Upravljanje njima jednostavno je poput čitanja e-mail poruka, a njihov sadržaj obično je smešniji od humorističkog programa na televiziji. Baš zato bi trebalo postaviti jasne granice, ko koga i kada snima, i hoće li snimak pustiti u javnost. I odlučite se, vredi li vam dobra fora kojom ste nekog bliskog izvrgnuli podsmehu i ruglu više od dugotrajnog prijateljstva.

 

 

Današnja publika većinu vremena provodi držeći ruku s telefonom u vazduhu, nameštajući kadrove i ekspoziciju, snimajući događanja na bini, i potom šaljući klipove na sruštvene mreže. Slično se događa i na sportskim susretima, u porodilištima, na sahranama… Neki tvrde da posle pogledaju šta su propustili, ali reč je o tešenju. Zato, ostavite ostavite telefon u džepu i obratite pažnju šta se događa oko vas. Ionako je neko snimak događaja već stavio na internet.

 

 

Ljudi su se godinama preznojavali pored telefonskih aparata, strahujući od njihove upotrebe, pa radije pisali pisma ili slali telegrame. Izumom SMS i e-mail poruka komunikacija se eksponencijalno ubrzala i raširila svetom, no strah od govorne komunikacije je ostao, čak postao i vidljiviji otkako svatko ima svoj mobilni. Razgovora telefonom najviše se užasavaju milenijalci – oni šalju dvaput više poruka od onih starih 25-34 godina te čak 23 puta više od onih kojima je više od 65. Uz to, oni koji komuniciraju putem tekstualnih poruka strahuju da se neće znati izraziti ako progovore, a misle i da će sagovornika ugnjaviti jer ‘nitko nikoga više ne zove’.  Oni stariji pak uzalud čekaju i šalju pozive jer im se niko ne javlja s druge strane.

 

 

Nedavno je internetom kružilo pitanje ‘postoji li u bontonu pravilo s koje se strane tanjira drži mobilni na stolu’. Naime, sve veći broj ljudi ima potrebu svakog trenutka pogledati na svoj mobilni. Istraživanja su brojna, a brojke različite i dramatične. Jedni tvrde da prosečni Amerikanac mobilni provjerava 80 puta na dan; Britanci to navodno čine čak 150 puta. Tipični korisnik dotakne svoj uređaj 2.617 puta na dan, svaki deseti dodirne ga i više od pet hiljada puta dnevno. Više od petine ljudi redovno koristi mobitele na WC-u, a svaki peti ne ispušta ga iz ruku ni pri druženju s prijateljima.

 

 

Budite pametniji od telefona, ostavite ga izvan kupatila ili WC-a. Više istraživanja pokazalo je da je više nečistoća na ekranu mobilnog telefona nego na WC dasci – zaključuje tportal.