Šta je u spreju kojim nam prskaju kažiprst kada izlazimo na glasanje?
Zakonom o izboru narodnih poslanika predviženo je da svakom glasaču na biračkom mestu pre glasanja mora da se poprska sprej na kažiprst desne ruke. Reč je o nevidljivom spreju koji je napravljen od specijalnog nerastvorljivog UV mastila koje je vidljivo pod svetlošću UV lampe naredna 24 sata.
Podeli vest:
Kada dođete na biračko mesto prvo prilazite UV lampi koja proverava da li je kažiprst vaše desne ruke već obeležen nevidljivim sprejom.
Ova provera se radi da bi se ustanovilo da li ste već glasali na nekom drugom biračkom mestu. Zato se svakom glasaču prilikom dolaska na biračko mesto prst obeležava nevidljivim sprejom koji je napravljen od specijalnog nerastvorljivog UV mastila koje je vidljivo pod svetlošću UV lampe.
Mastilo je pod UV lampom vidljivo 24 sata što onemogućava glasaču da glasa više od jednog puta.
Kakva su to sredstva koja ostavljaju trag na koži toliko dugo, kao i da li mogu da se jave neke nus pojave, za N1 objasnio je profesor Hemijskog fakulteta Konstantin Ilijević.
„Fluorescencentne boje su u stanju da upiju svetlost više energije (npr. ultraljubičasto zračenje), nakon čega emituju svetlost niže energije, što bi u našem primeru bila vidljiva svetlost. Ova pojava je iskorišćena za kontrolu izbora jer nema puno prirodnih intenzivnih izvora UV svetlosti, što nam omogućava da diskretno obeležimo sve birače koji su galasali, a da ih ne primoravamo da se nakon glasanja šetaju vidno obojenih prstiju“, kaže profesor Ilijević.
Prema njegovim rečima, organske fluorescentne boje se javljaju prirodno kod velikog broja živih organizama, a pojedine od njih ljudi već duže vreme koriste u medicini.
„Jedna od njih je i fluorescein koji je dovoljno bezbedan da se može ukapati na površinu oka ili ubrizgati u organizam“, dodaje.
Postoje li neželjeni efekti ove supstance?
Profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže da svaka supstanca koja se unosi u organizam može ponekad da izazove neželjene efekte ili alergijsku reakciju, međutim, tokom glasanja boja iz spreja ne ulazi u naš organizam već se vezuje za mrtvi sloj kože na površini prsta.
„Na isti način se ponaša i boja iz hemijske olovke ili markera kada dođe u kontakt sa našom kožom. Nakon par dana mrtvi sloj kože otpada sa površine tela, a sa njom odlazi i naneta boja“, objašnjava.
Ilijević kaže da organske boje često nisu rastvorljive u vodi, već je potrebno upotrebiti rastvarače poput etanola koji može izazvati osećaj peckanja prilikom nanošenja.
„Ukoliko na koži postoji neka povreda, verovatnoća da dođe do neželjenih efekata raste, tako da je preporučljivo zatražiti da sprej bude nanešen na prst bez svežih povreda“, zaključuje profesor.
Podeli vest:
