• Vek od smrti uvek aktuelnog – Franca Kafke

    Franc Kafka, proslavljeni češki pisac na nemačkom jeziku, preminuo je pre stotinu godina 3. juna 1924. Uprkos tumačenjima koja se neverovatno razlikuju, njegovo delo, iako umnogome neshvatljivo, nelogično, apsudrno, postalo je globalno nezaobilazno.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Vek od smrti uvek aktuelnog – Franca Kafke
    Foto: Pixabay

    Pisac globalnog ugleda, neka vrsta oličenja avangardnog autora, kako ga određuju, eksperimentalnog moderniste, za života je zapravo bio nepoznat.

    Rođen je jula 1883. u Pragu, tada Austrougarska, u porodici jevrejskog porekla, srednjeg imovnog stanja. U kući se govorio nemački jezik Bio je najstariji od šestoro dece. Uobičajeno se navodi da je očeva autoritarnost imala bitnog uticaja na uobličavanje njegove strukture ličnosti.

    Studirao je pravo, uglavnom nevoljno, po očevoj zzelji. Pohađao je pritom kurseve i iz germanistike, kao i istorije umetnosti.

    Radio je u osiguravajućim društvima. Iako bez zanosa, ostvario je pristojnu karijeru na tom polju. Potom i u porodičnom preduzeću, fabrici azbesta.

    Literarnim radom bavio se u slobodno vreme, najviše noću. Nesumnjivo je imao potrebu da piše, kako bi nekako izrazio ili prevazišao pritisak stvarnosti, kako ga je osećao. Po svedočenjima, pisanje je opisao kao neku vrstu molitve.

    Njegovo delo Proces, ali i druga kao Zamak, slika su totalne otuđenosti malog čoveka u svetu bez empatije, svetu brutalnosti, nedokučivosti, beznadežnosti.

    Odrednica „Kafkijanska atmosfera“ izrasla iz njegovog književnog dela globalno je prihvaćena, ne samo u domenu literature, nego daleko šire.

    Za života je objavio dve zbirke kratkih priča Razmatranje i Seoski lekar, kao i pojedine pripovetke u periodičnoj štampi.

    Objavljen, uprkos protivljenju

    Posthumno su objavljena dela koja su ga proslavila Proces, Zamak, Amerika, Umetnik u gladovanju. Publikovao ih je Maks Brod, lični prijatelj, uprkos izričitoj Kafkinoj želji da budu uništena.

    Brod, koji ga je poznavao sa studija, opisao ga je kao povučenog, stidljivog, ćutljivog, ali i načitanog. Ako je verovati Maksu Brodu, Kafka je Platona čitao u starogrčkom originalu. Po istom izvoru bio je ophrvan mladalačkim strastima.

    Bio je sklon jevrejskim tradicijama, sa kojima je odrastao. Sa druge strane imao je izvesni otklon prema disciplini koju pripadnost te vrste podrazumeva. Bio je takođe aktivan u lokalnom praškom jevrejskom pozorištu. Tokom boravka u Berlinu, ranih dvadesetih, pohađao je jevrejske studije, učio hebrejski.

    Politički, izjašnjavao se kao sklon anarhističkim načelima, ili takođe idejama socijalizma.

    Porodične veze izvukle su ga od učešća u Prvom svetskom ratu, pošto je navodno bio važan za ratnu privredu.

    Dijagnostifikovna mu je, međutim, tuberkuloza, 1917. godine. Pošto mu se zdravstveno stanje pogoršalo marta 1924, vraća se u Češku iz Berlina, da bi se potom našao u sanatorijumu kraj Beča. U Kirlingu i umire 3. juna 1924. Imao je 40 godina. Sahranjen je u Pragu.

    Nedovršeni ili spaljeni romani

    Kafka je sve vreme pisao na nemačkom. Uostalom, maternji jezik mu je bio jidiš. Jedino su pisma Mileni Jesenskoj pisana na češkom.

    Pisao je veoma mnogo, a pored drugog, kao i neku vrstu terapije, ako ne literarna dela, onda pisma. I najveći deo napisanog, koliko je poznato, je spalio.

    Njegovi, inače nedovršeni romani, pojavljuju se 1925. Proces, Zamak naredne godine, potom 1927. Amerika.

    Maks Brod ih je ne samo objavio, on ih je konačno uobličio, stvorivši, recimo, smislene celine. Kod Kafke uostalom u literanim ostvarenjima, važnija je atmosfera „Kafkijanska“ kako je davno uočeno, od nekakve uobličene poruke.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp

    Tagovi:

  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Zašto se kaže baš bela tehnika?

    Za početak, jedno pojašnjenje - najveći broj stručnjaka kućne aparate deli u tri kategorije - male, glavne i elektroniku široke […]

    Šta su žuti, narandžasti ili crveni meteoalarm

    Vremenske nepogode prate nas cele ove nedelje. Češće nego ranije raspitujemo se o tome da li su meteorolozi aktivirali crveni meteo-alarm. Šta bi još trebalo da znamo kada nevreme počene, sem […]