• Za tržište luksuzne robe nema krize, novac se sve više troši na skupocene stvari

    Nakon pandemije Korona virusa i zbog rata u Ukrajni, skoro sve privredne grane beleže gubitke, a ekonomska kriza raste. Luksuzno tržište, međutim, nije osetilo trzavice i iz godine u godinu beleži sve veći profit.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Za tržište luksuzne robe nema krize, novac se sve više troši na skupocene stvari
    Foto: Pixabay

    Na početku pandemije 2020. godine deset najvećih proizvođača luksuznih proizvoda ostvarilo je više od polovine sveukupnih globalnih prihoda, pokazuje izveštaj revizorske kuće Deloit.

    Kupovinom od kuće mnogi su u vreme karantina utehu pronalazili u luksuznim brendovima, ponajviše kupujući automobile, nakit, tehnologiju, odeću.

    S početka 2023. godine, potražnja se proširuje na ugostiteljstvo i luksuzna putovanja.

    „Pre svega treba imati u vidu koji je luksuz u pitanju. Da li su neki odevni predmeti što je srednji nivo luksuza ili su u pitanju ono što se kaže čvrst luksuz, kao što su satovi, kao što je neki nakit, itd. Dakle, pre svega to se posmatra kao investicija“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

    Racionalno trošenje novca u teškim vremenima i nije bila odlika mnogih zemalja. Srednja klasa, ponajviše u azijskim zemljama – Kini, Japanu i Južnoj Koreji, uporno troši svoj novac na luksuzne brendove.

    „Kina postaje značajno potrošačko društvo i samim tim otvaranjem posle pandemije, kada su oni bili u lokdaunu, kod njih je krenula značajna potražnja za tim luksuznim proizvodima. Sa druge strane, bez obzira što imamo tih poslednjih godina krizu… U svetu se pojavio sve veći broj bogatih ljudi – iako je porastao broj gladnih. Dakle, to raslojavanje je sve veće i samim tim se otvara prostor da tržište luksuznih proizvoda napreduje”, navodi Stanić.

    Sociolog Ilija Malović ukazuje na to da je uloga mode nastala iz karakteristike viših i nižih društvenih slojeva – viših da se razlikuju, a nižih da oponašaju više društvene slojeve.

    Iako je popularno imati brendirane proizvode, u Srbiji pojedine vrste te robe su za neke građane luksuz, dok za druge nisu.

    „Mi se nalazimo na margini kapitalističkog društva, sve što vidimo po centrima dolazi i kod nas posle nekog vremena. Kada pogledate statistiku prodaje automobila posle Sajma automobila u Beogradu, videćete da se najskuplji modeli prvi prodaju”, navodi sociolog Malović.

    Najveće luksuzno tržište je azijski kontintent, a pojedinačno, Sjedinjene Američke Države sa gotovo 76 milijardi dolara, dok je druga Kina sa blizu 54 milijarde dolara.

    Procene su da će luksuzno tržište u svetu prihodovati od pet do 12 odsto više nego prošle godine, odnosno između 360 do 380 milijardi evra – navodi studija tržišta luksuzne robe koju je sproveo Bain & Copmany Fondazione Altagama.

    Na kraju godine vrednovaće se ukupna suma, ali ono što ostaje izvesno jeste da je veći deo globalnog budžeta u rukama tržišta luksuza.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zanimljivosti

    Danas je Svetski dan čokolade

    Svetski dan čokolade se proslavlja od 2009. godine, a ovaj datum je izabran, jer je prema predanju baš 7. jula 1550. godine čokolada konačno stigla u Evropu iz Južne […]