Zašto se kaže „obrati bostan“
U drugom izdanju Srpskog rječnika (1852) Vuka Stefanovića Karadžića, uz reč bostan stoji ova izreka: „Kako radi obraće zelen bostan, t.j. propašće.”
Podeli vest:
Frazem obrati zelen bostan upotrebljava se kod nas često i bez odredbe zelen, pa se govori samo obrati bostan, u istom značenju: „zlo proći, propasti”, „nastradati”. Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj govornoj praksi i u književnosti.
Kako je nastao izraz obrati (zelen) bostan, objasnio je M. S. Lalević još u predratnoj seriji časopisa Naš jezik (br. 2, 1934, 282). On kaže: „Obrao je zelen bostan… znači da je neko uradio posao kako ne treba… slično baštovanu koji rano obere bostan… Otuda i za čoveka koji propada kažemo ’Obrao je bostan’.” Iz toga moglo se lako razviti značenje: „loše se provesti”, „loše proći”, „propasti”, „stradati” i sl.
Kako se može videti, frazem obrati (zelen) bostan značenjski je sličan frazemu naći se u nebranom grožđu, samo što nije nastao na isti način, u istoj životnoj situaciji, niti u istom kraju, jer je očigledno da je mogao nastati na području gde ima dosta bostana, kao što je i izraz naći se u nebranom grožđu nastao u nekom vinogradarskom kraju. No, bez obzira na to, oba su se ta frazema proširila po celom našem govornom području i često se upotrebljavaju – i u svakodnevnoj govornoj praksi i u literaturi.
Podeli vest:
