Zbog čega petak 13. uliva strah mnogima
Famozni petak 13. mnogima predstavlja baksuzan i nesrećan dan. I, iako nekima ovo možda deluje kao glupost, najnesrećniji broj mnogih civilizacija u kombinaciji sa petim danom u nedelji, svake godine uliva strah u kosti milionima ljudi širom sveta.
Podeli vest:
Poreklo verovanja u nesreću povezanu sa ovim danom do danas nije precizno razjašnjeno.
Šta kaže istorija?
Legenda verovatno potiče još iz biblijskih vremena jer je 13. gost na Poslednjoj večeri – Juda, izdao Isusa koji je kasnije, razapet baš u petak.
Takođe, navodno su Adam i Eva upravo na taj dan ubrali jabuku koja ih je zauvek isterala iz raja.
Slično verovanje postoji i u nordijskoj mitologiji, jer je na jednu zabavu upao 13. gost – opaki bog Loki, koji je organizovao ubistvo boga veselja Baldera, nakon čega je Zemljom zavladala tama.
Još biblijskih događaja vezuje se za ovaj „baksuzni“ dan – tada je, prema legendi, počeo Veliki potop, obustavljena je izgradnja Vavilonske kule, a i Kain je, navodno, baš jednog petka 13. ubio Avelja.
Što se dokumentovane istorije tiče, 13. oktobra 1307. godine, francuski kralj Filip Četvrti i papa počeli su konačni obračun sa templarima koji su uhapšeni, mučeni zbog jeresi i na kraju pogubljeni, a red je uskoro prestao da postoji. Bio je petak.
Iako prvi zapisi o „baksuznosti“ ovog dana potiču još iz 14. veka, sve do 19. veka ovome se nije pridavao neki značaj.
U Srednjem veku se smatralo da petak 13. jednostavno “nije dobar dan” za počinjanje nekog novog posla – tada se nije kretalo na putovanja i nisu se organizovale svadbe.
Ipak, počev od 20. veka ovo je poprimilo mnogo veće razmere – ljudi su odbijali da na današnji dan lete, investiraju ili čak i rade.
Dans je u pitanju jedna od najrasprostranjenijih fobija stručnog naziva paraskavedekatriafobije. Procenjuje se da od nje u svetu pati oko 21 milion ljudi.
Podeli vest:
