Zemljin magnetni severni pol sve brže ka Sibiru: Da li nas čeka zamena mesta polova?

Magnetni severni pol je i zvanično promenio lokaciju, navode američki i britanski naučnici, koji upozoravaju da možda stiže još promena u Zemljinom magnetnom polju koje bi mogle da umnogome da utiču na život.

„Svetski magnetni model“ američke Nacionalne službe za okeane i atmosferu je glavno oruđe za praćenje promena u magnetnom polju naše planete i ključan za sisteme globalne navigacije, što osigurava da mnogi tehnološki sistemi, koji zavise od magnetnog polja Zemlje, funkcionišu kako treba.

Model se svakih nekoliko godina ažurira, što je proteklih decenija prekopotrebno pošto se čini da se Zemljini magnetni polovi pomeraju, a Nasa upozorava da bi tranzicija ka potpunoj zameni magnetnih polova mogla da uzrokuje brojne probleme širom sveta.

Dok je južni magnetni pol relativno stacionaran, severni je u fazi pomeranja. Uprkos tome što ima tendenciju „šetanja“ u proseku oko desetak kilometara godišnje, proteklih godina se pomera mnogo brže – oko 55 kilometara godišnje i to od severne Kanade ka Sibiru.

Od 1830-ih, severni magnetni pol se šetao 2.250 kilometara širom severne hemisfere, od Kanade ka Sibiru. Ono što zabrinjava naučnike jeste što se između 1990. i 2005. godine brzina pomeranja povećala na 50 do 60 kilometara godišnje.

Iz razloga štp se magnetni severni pol pomera toliko brzo, naučnici kažu da navigacioni sistemi, poput dži-pi-esa, moraju češće da se ažiraju. Pomeranje pola je problem za pametne telefone, razne aparate, avione i brodove, jer svi zavise od navigacionih sistema koji moraju da budu sinhronizovani sa lokacijom magnetnih polova.

Iako pomeranje kratkoročno može da uzrokuje problem u dži-pi-es sistemima, postoji mnogo veća zabrinutost za ono što se čini da je nadolazeća zamena magnetnih polova.

Zamena magnetnih polova uveliko kasni
Zemljino magnetno polje je promenilo polaritet mnogo puta tokom svog postojanja. Naučnici veruju da se zamena dešava svakih 200.000 do 300.000 godina, a geološke analize pokazuju da je to bio slučaj barem u zadnjih 20 miliona godina.

Međutim, već je prošlo oko 500.000 godina od poslednje zamene.

Pre nje, južni pol je bio tamo gde je severni danas. Da ste tada imali kompas, pravac sever-jug bi bio potpuno suprotan. Isto će važiti i kada opet dođe do zamene.

Treba napomenuti i da Zemljin severni pol je drugačiji od geografskog Severnog pola, koji se naziva „istinskim“ i fiksna je tačka na Zemljinoj površini locirana na 90 stepeni severne geografske dužine.

U međuvremenu, magnetni severni pol šeta i to pod uticajem tečnih metala koji se pomeraju u unutrašnjosti Zemlje. Ispunjena tečnim gvožđem oko čvrstog gvozdenog jezgra, metali u utrobi Zemlje se pomeraju usled rotacije planete.

U skladu sa principima elektromagnetizma, pomeranje stvara električna strujanja koja generišu magnetno polje sa dva pola, čije lokacije nisu konstantne.

Planetarni štit
Osim što je neka vrsta sidra za navigacione sisteme, kojima je potrebno da se odrede tačne lokacije magnetnog severa i juga, Zemljino magnetno polje igra značajnu ulogu u zaštiti živih bića od opasnosti iz svemira.

Zemljino magnetno polje odbija najveći deo solarnih vetrova, koji bi da nema magnetnog polja mogli da oštete i „ogule“ mnogo zaštitne delove atmosfere, poput ozonskog omotača koji nas štiti od opasnog ultraljubičastog zračenja.

I priroda bi bila pogođena, pošto mnoge životinje, poput ptica, pčela, kitova, lososa, kornjača zavise od magnetnog polja za sopstvenu navigaciju. Ometajući lokaciju severnog i južnog magnetnog pola moglo bi da navede te vrste na pogrešnu stranu tokom njihovih migracija.

Momentalna promena magnetnih polova ne bi izazvala mnogo problema na Zemlji, ali takva zamena se ne bi desila brzo, već bi, kako naučnici kažu, mogla da traje i više od hiljadu godina – što je izuzetno dugo za ljudske standarde, ali ne i za planetu koja postoji 4,5 milijardi godina.

Neće biti sudnjeg dana
Dok zbog potencijalne zamene magnetnih polova kruže brojne teorije sudnjeg dana sa scenarijima masovnog izumiranja, naučnici Nase i drugih organizacija ističu da za sada nema razloga za brigu.

U oporvrgavanju teorija sudnjeg dana, iz Nase kažu da se pogrešno pretpostavlja da bi zamena magnetnih polova odjednom ostavila Zemlju bez magnetnog polja koje je štiti od solarnih baklji i izbacivanja koronalne mase.

„Uprkos tome što Zemljino magnetno polje zaista tokom vremena može da slabi i jača, ne postoje indikacije da je ikada nestalo. Slabije polje bi svakako dovelo do blagog povećanja solarne radijacije, ali ne bi bilo smrtonosno. Čak i sa oslabljenim magnetnim poljem, Zemljina debela atmosfera nas takođe štiti od čestica sa Sunca“, navode iz Nase.