Da li su pesticidi (ne)prijatelji ljudi i životne sredine

Proizvodnja hrane je, s jedne strane, opterećena porastom broja stanovnika na zemlji, a sa druge potrebom da bude zdravstveno bezbedna. Često se zato upotreba pesticida dovodi u pitanje.

„U organskoj proizvodnji pesticidi su skoro potpuno zabranjeni, ali takvi proizvodi imaju veću cenu i nisu dostupni većini. Nije realno zato govoriti o zabrani upotrebe pesticida, jer su potrebe za hranom sve veće, a broj zaposlenih koji želi da radi u poljoprivredi je sve manji“, kaže za RTS prof. dr Dragica Brkić sa Katedre za pesticide i herbologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Pooštravanje kriterijuma

Iako se često stavljaju u negativan kontekst pesticidi sami po sebi, ističu stručnjaci, ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi, neciljane organizme i životnu sredinu, pod uslovom da se primenjuju prema uputstvu.

Zato se, pre stavljanja u promet, radi veliki broj ispitivanja, a kriterijumi se stalno pooštravaju.

„Ako je u pitanju izloženost toksičnim dozama, može doći do pojave štetnih efekata na različitim organima i sistemima organa, u zavisnosti od toga o kom se pesticidu radi. Zbog toga je uveden prihvatljiv dnevni unos, kao veoma važan koncept u proceni rizika. Definisan je kao maksimalna količina hemikalije koja se može uneti dnevno tokom celog života bez značajnog rizika po zdravlje“, objašnjava prof. dr Biljana Antonijević, šef Katedre za toksikologiju akademik Danilo Soldatović, Farmaceutski fakultet u Beogradu.

Povećanje upotrebe

Podaci FAO pokazuju da je primena pesticida u poljoprivredi u svetu u 2021. godini iznosila 3,5 miliona tona, što je povećanje od 62 posto u odnosu na 2000 godinu.

„Ovom globalnom trendu najviše doprinosi porast zabeležen u Americi, gde se koristi polovina ukupno utrošenih pesticida u 2021. godini. U Evropi je, međutim, u ovom dvadesetogodišnjem periodu, zabeležen pad od oko 6 odsto. Prema istom izvoru, u Srbiji je između 2010. i 2021. godine porasla upotreba pesticida sa 1.941t do 2.442t”, navodi profesorka Antonijević.

„EU je stavila na glasanje predlog smanjenja upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine, ali taj predlog nije usvojen“, ističe profesorka Brkić.

Porast upotrebe pesticida, kažu stručnjaci, sam po sebi nije od značaja, ali su oni jedna od globalno značajnih tema za toksikologe, imajući u vidu njihov (eko)toksikološki potencijal.

Većina problema koji su posledica upotrebe pesticida povezana je direktno sa ljudskim aktivnostima i ponašanjem. Tu se, pre svega, misli na korišćenje bez adekvatne zaštite ili u pogrešno vreme, kao i na izlaganje prevelikim dozama.

„Najveći problemi su u zemljama u kojima ne postoji adekvatan legislativni okvir za registraciju, kontrolu, promet i primenu pesticida, a to su uglavnom nerazvijene zemlje“, kaže profesorka Antonijević.

Glisofat kao najkontroverzniji pesticid

Bilo da žive u razvijenim ili manje razvijenim zemljama, mnogi proizvođači hrane odlučuju se za upotrebu jednog od najkontroverznijih pesticida, glifosata.

Svetski mediji nedavno su preneli informaciju da su u sklopu studije o padu globalne stope fertiliteta, naučnici došli do podataka da su u više od 55 odsto uzoraka sperme uzetih iz francuske klinike za neplodnost pronađeni visoki nivoi najčešćeg suzbijača korova na svetu.

Takođe, pre dve godine rađena je studija u Americi koja je pokazala da se glifosat nalazi u više od 80 odsto uzoraka urina, a trećinu ispitanika činila su deca uzrasta od 6 do 18 godina.

„Studije koje su objavljene su primer brojnih studija u kojima se dokazuju štetni efekti glifosata. Regulatorna tela koja donose odluke imaju obavezu da sve recenzirane radove uzmu u obzir i pregledaju kod odlučivanja o nekoj aktivnoj supstanci, tako da će se i o tim studijama razgovarati u narednom periodu“, ističe profesorka Brkić.

Upotreba glifosata je, naglašava, odličan primer koji pokazuje koliko neslaganja, čak i oko veoma ozbilnih tema, postoji na nivou relevatnih tela.

Podeljena mišljenja

Razmatrajući njegov genotoksični i karcinogeni potencijal, Međunarodna agencija za istraživanje karcinoma klasifikovala ga je u grupu „verovatno kancerogen za ljude“.

To je suprotno zaključcima ekspertskih timova većeg broja drugih agencija.

„Američka agencija za zaštitu životne srednine je glifosat klasifikovala u grupu ‘verovatno nije karcinogen za ljude’, uz obrazloženje da je u procesu evaluacije korišćen veći broj eksperimenata na životinjama nego što je to slučaj kod Međunarodne agencije za istraživanje karcinoma“, kaže profesorka Antonijević.

Evropska agencija za bezbednost hrane i Evropska agencija za hemikalije zaključile su, takođe, da nisu identifikovani kritični elementi za zabrinutost, odnosno da glifosat ne ispunjava naučne kriterijume da bi se klasifikovao kao karcinogena, mutagena ili supstanca toksična po reprodukciju.

Evropska komisija je krajem prošle godine obnovila odobrenje za korišćenje glifosata na 10 godina, ali je regulatorno telo Holandije tražilo potvrdu da će ta institucija ukinuti odobrenje, ako se utvrdi da, ipak, predstavlja rizik po zdravlje ljudi, kad se završi velika studija ispitivanja veze između Parkinsonove bolesti i glifosata koja je u toku.

„Prilikom glasanja za ponovno odobrenje glifosata 18 zemalja članica glasalo je za, protiv su bile tri, dok je šest članica bilo uzdržano. Većina zemalja je čak glasala da se glifosatu produži odobrenje na 15 godina, što se daje kad neka supstanca ne izaziva zabrinutost. Međutim, kvalifikovana većina, više od 50 odsto ukupnih građana EU, nije postignuta, jer su najveće zemlje kao što su Nemačka i Francuska bile uzdržane“, ističe profesorka Brkić.

Suprotstavljeni stavovi međunarodnih agencija, kao i država, kažu stručnjaci, stvaraju nedoumice kako postupati u datom i sličnim slučajevima, a da se pritom na najbolji način, spreče moguće štetne posledice i zaštiti zdravlje ljudi.

Ako najrelevantnije evropske i svetske institucije nemaju jedinstven stav, kako očekivati od proizvođača da sami donose zaključke da li je upotreba nekog pesticida bezbedna ili ne.